Стевановић: Могуће обезбиједити прехрамбену сигурност и смањити увоз пшенице
Бијељина - Годишње потребе за пшеницом у Републици Српској су око 220.000 тона, а користи се приближно 55 одсто расположивих ораничних површина, те је сигурно могуће обезбиједити прехрамбену сигурност, односно знатно смањити увоз, рекао је Срни секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Српске Славко Стевановић.
Стевановић истиче да мјере које предузимају Влада Републике Српске и ресорно министарство у великој мјери доприносе повећању сјетвених површина и просјечних приноса по хектару.
Према његовим ријечима, на ово у великој мјери могу да утичу и произвођачи, примјеном агротехничких мјера.
"С обзиром на то да је пшеница берзанска роба, те да произвођачи из других земаља имају знатно веће приносе по хектару, у наредном периоду треба системски ријешити питање цијена - одредити минималне произвођачке цијене које покривају трошкове производње до којих ће се регресима и премијама обезбиједити разлика од цијене која је прихватљива за прерађивачку индустрију", каже Сртевановић.
Он наводи да се у тим ситуацијама могу уводити и мјере заштите домаће производње за пшеницу, али и за брашно.
Стевановић подсјећа да су сјетвене површине под пшеницом од 2000. до 2010. године имале тренд пада и то са 77.000 хектара на 34.000 хектара. Од 2010. се са 34.000 хектара биљежи благи раст на 38.000 хектара у 2012. години, односно на 45.000 хектара у 2013. години
Уз величину површина под пшеницом, укупан принос у великој мјери условљен је метеоролошким условима, али и примјеном агротехничких мјера, квалитетног сјемена и заштитних средстава, као и мјерама које предузима Влада Српске у форми новчаних подстицаја.
Укупан принос пшенице је, каже Стевановић, 2000. године био 266.000 тона, односно 85.000 тона 2010. године, те 150.000 тона 2012. и 180.000 тона прошле године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
