Штедња у банкарству РС

Глас Српске 31.10.2007 00:00

Културу штедње у нашим приликама треба посматрати у свјетлу друштвеног раслојавања, у којем је знатно мање оних који могу да штеде, од оних којима претекне за одгођену потрошњу

ОСИМ што показује повјерење грађана и привреде, раст штедње у банци доказ је да она има добар рејтинг, сигурну депозитну структуру и квалитетне изворе финансирања, рекао је за наш лист директор бањолучке "Комерцијалне банке" Срђан Шупут. Примјетно дугогодишње повећање штедње грађана у пословном банкарству Српске је више него задовољавајуће, сматра директор "НЛБ Развојне банке" Радован Бајић. Културу штедње у нашим приликама треба посматрати у свјетлу друштвеног раслојавања, у којем је знатно мање оних који могу да штеде, од оних којима претекне за одгођену потрошњу. Након неславне гаранције за стару девизну штедњу бивше државе, односно изгубљеног повјерења становништва у званичне институције, првенствени циљ осигурања депозита код нас је враћање повјерења грађана и привреде у државне институције и финансијски систем земље. У укупним депозитима банкарског сектора, учешће штедње становништва је друго по значају, одмах иза матичних банака. Већ из тога је јасна њена улога и значај, не само за штедишу и банку, него и друштво у цјелини. Не каже народ без основа да је "штедња ослонац и за доба и за недоба". Крајем првог полугодишта ове године, штедња становништва биљежи раст од 14 одсто. Од укупне, орочена штедња износи 449 милиона или 71 одсто и има стопу раста од 13 одсто, а штедња по виђењу је 183 милиона или 29 одсто и има стопу раста од 16 одсто. Све веће учешће орочене штедње резултат је враћања повјерења у банкарски систем земље. - Дугорочни депозити одлична су база за кредитирање привреде и становништва. Депозити које прикупи, јефтинији су извор за банку, него новац који се узима на иностраним тржиштима или од матичних банака - истакао је Шупут. Кредитна функција једна је од основних функција у пословању банака и раст укупних кредита најтемељнији је показатељ повећања обима пословања сваке банке појединачно и сектора у цјелини. Према полугодишњим показатељима пословања банкарског сектора Aгенције за банкарство Републике Српске, кредити становништву износе милијарду и 503 милиона марака и већи су за 223 милиона марака или 17 одсто у односу на лани. Однос кредита и штедње грађана показује да кредити брже расту од штедње, тако да су пласмани становништву покривени са 61 одсто штедњом грађана. Aко се узму у обзир и текући рачуни, стопа покривености достиже 82 одсто. Ово су званични подаци регулаторне институције задужене за контролу рада банкарског сектора код нас. У настојању да релацију штедње и кредитирања становништва, као дио пословне политике банкарског сектора, сагледамо на нивоу појединих банака, затражили смо податке о штедњи и кредитирању становништва од неколико банака које већ годинама раде на нашим просторима. С обзиром на то да још није завршена ревизија деветомјесечног пословања, оставили смо банкама избор временског прецизирања података за јавност, с тим да они не буду старији од шестомјесечних из ове године. У "Хипо Aлпе-Aдриа банци", са 31. августом, укупна штедња становништва износи 257 милиона, од које је више од половине орочена, а укупни кредити становништву 444 милиона марака. У односу на исти период прошле године, штедња је порасла за 51 одсто, а кредити за 23,4 одсто. Према неревидираним деветомјесечним подацима, у "НЛБ Развојној банци" штедња становништва износи 258 милиона, више од половине је орочена, а кредити грађанима 210 милиона марака. Такође према неревидираним показатељима, крајем септембра ове године, на нивоу бањолучке "Комерцијалне банке", која на нашим просторима ради тек нешто дуже од годину дана, штедња становништва износи 22 милиона, а пласмани 54 милиона марака. За девет мјесеци ове године у "Новој бањалучкој банци" штедња грађана биљежи сто милиона, више од половине је орочена, а кредити становништву износе 133 милиона марака. Од "Рајфајзен банке" нисмо успјели добити износе, јер с њима не излазе "у јавност", већ процентуалне показатеље кретања штедње у односу на претходну годину, без података о кредитирању становништва. Према добијеним подацима, у овој банци регистровано је повећање штедње становништва за 17 одсто, од чега је 80 одсто дугорочног карактера. И док је већина банака на нашим просторима отворена пред јавношћу и спремна за сарадњу, још увијек има и оних које зазиру од предочења и најобичнијих показатеља банкарског пословања. Како иначе објаснити да тражене податке нисмо добили од двије банке, које већ годинама раде на простору Републике Српске. Већ из добијених података уочљиво је да се банке и појединачно уклапају у резон банкарског пословања на републичком нивоу, с тим да код "НЛБ Развојне банке" имамо одступање гдје је штедња већа од пласмана становништву. Када је ријеч о сигурности уложених пара у банке, директор Aгенције за банкарство Републике Српске Славица Ињац је рекла да би било добро да грађани воде рачуна о пословању банке у коју улажу, а уколико су у питању већи штедни улози препоручује штедњу у више банака. Н. РИСОЈЕВИЋ НОВЧAНИ ЗAВОД Настанак штедних установа на нашим просторима везује се за оснивање Новчаног завода за трговину и обрт 1911. године, који је каснијим трансформацијама прерастао у среску, комуналну, а затим кредитну банку, а она у пословну јединицу система "Привредне банке Сарајево". Иступањем из овог система крајем 1989. године, основана је "Бањалучка банка", која данас послује под називом "Нова бањалучка банка". Иначе, од републичке Aгенције за банкарство дозволу за рад данас има десет пословних банака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Штедња у банкарству РС

Само озбиљан купац спасава рибњак “Саничани”

Драшковић “хеликоптером напустио Херцеговину”, неће више улагати

UniCredit проглашен најбољом банком за трансакцијско банкарство у Европи

Пунија каса доказ економског раста

Подстицаји сигуран ослонац фармама

Пословање “Дестилације” и ове године у знаку борбе за тржиште

Драгана Јањић именована за члана Управе UniCredit Bank а.д. Бања Лука

Лидл започиње градњу продавница у још три града у БиХ

“Агрохерц” продаје имовину: На добошу цијеви и метални кревети

Хиперпонуда оборила цијене кирија!

Најсавременија соларна електрана у региону чека грађевинску дозволу

Металски сектор и туризам примамљиви инвеститорима

Рецесија у Њемачкој гаси радна мјеста и у БиХ

Рекордна продаја шумарских производа у другом тромјесечју у Српској

Цијена нових станова већа за 11,7 одсто

Мање путника на бањалучком аеродрому него прошле године