Док нисмо имали развијену штедњу, инвестиције формиране на бази увоза стране акумулације, дакле увоза стране штедње. Развој заснован на домаћој штедњи поузданији, јер спречава економију зависности
ОРГAНИЗAЦИЈA банкарског система и стабилност домаће валуте основни су разлог што су грађани БиХ новац почели да повјеравају банкама.
Од око 300 милиона укупне уштеђевине крајем 2000. године, половином ове године штедња на нивоу БиХ достиже четири милијарде и 800 милиона марака. Стабилност домаће валуте, уз осигурање депозита, у протеклом периоду учинили су своје.
У Републици Српској, у односу на протеклу годину, за девет мјесеци ове године штедња биљежи раст од 23 одсто.
- Монетарна стабилност обезбјеђује штедњу у домаћој валути. У поређењу са државама из окружења које немају систем валутног одбора, грађани и даље преферишу држање новца у еврима и другим страним валутама - ријечи су професора економских наука др Нове Плакаловића.
Банкарски систем код нас је веома унапријеђен, додаје он, прије свега захваљујући приватизацији, реструктурисању и консолидацији, односно пристизању страног капитала и јакој супервизији, која обезбјеђује поузданост и сигурност банкарског сектора. То грађани препознају и стога свој новац улажу у банке.
У нашим приликама, пораст штедње, ипак, треба посматрати у свјетлу друштвеног раслојавања, у којем мањи дио становништва има могућност да штеди, док већини не претекне за одгођену потрошњу.
Однос екстремног сиромаштва и пораста штедње код нас, Плакаловић објашњава чињеницом да многи раде у "сивој економији", зарађујући за пуко преживљавање.
Не треба занемарити, додаје он, да се у БиХ огроман прилив биљежи по основу дознака. Много је наших грађана у иностранству који шаљу новац својима у земљи. Дио тог новца остаје у бакарском систему, који их усмјерава у развој домаће економије.
- С обзиром на то да у посљедње вријеме БиХ биљежи економски раст, односно раст друштвеног производа, и пораст штедње је одраз укупних економских прилика код нас. По основу економског и раста друштвеног производа остварују се већи дохоци, што повећава простор за штедњу. Ипак, доста се новца још увијек налази ван банкарског сектора. То доказује и замјена њемачке марке за евро 2001. године, када је у банкарски систем ушло близу пет милијарди њемачких марака. Само изузетне околности извлаче средства из "сламарица" и каналишу их у економски развој - вели Плакаловић.
Неко је склон штедњи, а неко потрошњи. Слично је и на нивоу државе. Култура штедње формира се на личном, породичном, привредном, друштвеном нивоу...
- Штедња која се формира у јавном сектору - државним институцијама и јавној управи, представља вишак јавних прихода у односу на јавне расходе. О овим категоријама штедње треба посебно водити рачуна када се разматра укупан ниво штедње у некој економији. Усмјеравање друштвене штедње у намјене које ће дати максималан принос, суштина је ове приче - порука је професора Плакаловића.
Док нисмо имали развијену штедњу, инвестиције су се формирале на бази увоза стране акумулације, дакле увоза стране штедње, додаје Плакаловић. Развој заснован на домаћој штедњи поузданији је, према његовим ријечима, јер спречава економију зависности.
Н. РИСОЈЕВИЋ
ПРИМЈЕР СРБИЈЕ
Значај концентрације слободног новца у регуларне токове, по ријечима професора Нове Плакаловића, најбоље илуструје овогодишњи примјер из Србије.
- Поводом овогодишњег Дана штедње, настојећи да стимулише штедњу у банкама, Народна банка Србије ослободила је тамошње банке издвајања обавезне резерве. Тако су банке за улоге у еврима могле да понуде камату на штедњу од 10 до 11 одсто. За седам дана прикупљено је више од 310 милиона евра, који су нови инвестициони потенцијал Србије - вели Плакаловић.
