Штедња становника у еврима сигурна

Ово су јуче оцијенили економски стручњаци из Централне банке БиХ и додали да нису оправдана страховања за пропаст европске валуте.

- Слому јединствене европске валуте морале би претходити искључиво велика хиперинфлација од неколико хиљада процената и потпуни колапс привреде, а таквих појава у еврозони нема, тако да нису оправдане тврдње у вези са пропадањем евра - истакао је члан Управног вијећа Централне банке БиХ Миленко Крајишник.

Он је истакао да веома тешко долази до слома валуте, те да евро није у кризи у каквој су кризи земље дужници.

- Међутим, увјерен сам да излаз из ове кризе постоји кроз промјену монетарне политике Европске централне банке, а ЦБ БиХ има разрађен сценарио на промјену монетарне политике Европске централне банке - истакао је Крајишник.

Он је додао да ће БиХ задржати постојећи монетарни режим, везујући домаћу валуту за најсигурнију валуту која се може појавити у неким новим монетарним односима и да у том случају нема разлога за забринутост.

Вицегувернер Централне банке БиХ Радомир Божић је такође додао да је интерес кључних играча у еврозони да евро опстане, те је подсјетио да су најважније европске земље свој монетарни суверенитет унијеле у еврозону и своје националне валуте замијениле за евро.

- Том логиком њихов интерес је опстанак еврозоне и евра као валуте. Опасности и ризици постоје, али вјерујем да ће еврозона наћи рјешење за дужничку кризу и да ће евро опстати - истакао је Божић.

Он је подсјетио да је КМ била везана за њемачку марку и када је њемачка марка замијењена за евро, износи изражени у њемачкој валути су деноминовани у евро, те да и у случају најцрњег сценарија постоје начини да се и девизне резерве Централне банке и појединачни штедни улози једноставно деноминују у њемачку марку.

Члан Предсједништва БиХ из РС Небојша Радмановић је истакао да, иако се Европска унија налази у тешкој ситуацији, не очекује да ће доћи до пропасти евра.

- Међутим, прије Европске уније су СAД дошле у кризу као највећа сила у свијета и сада се она труди да помогне и Европској унији. Кризе има и у другим дијеловима свијета, тако да је неопходно концентрисати се на то да се криза ријеши на најбољи могући начин - рекао је Радмановић.

У јавности је, међутим, завладала паника да еврозона убрзава на свом путу према страшном крају, до којих су довела упозорења великог броја свјетских економиста.

Ипак, предвиђања да нас до Нове године очекује слом евра и стручњаци из Србије су оцијенили као чисте спекулације.

Оптимистични и српски економисти

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић тврди да нема реалних претпоставки да је скорији пад европске валуте могућ, али и да, ако се то деси, не би настао неки озбиљнији проблем. Он сматра да би конверзија евра увијек могла да се уради.

И српски економиста Љубомир Маџар каже да ће европска валута преживјети јер иза ње стоје крупна политичка идеја и глобални политички интерес, те да ће бити учињено све што је потребно да се она сачува.

Aли и упркос овим тврдњама, предсједник Удружења мјењача Србије Борислав Брујић каже да су грађани протеклих дана интензивније него иначе тражили швајцарски франак.

- Око 20 одсто људи више тражи франак него што је уобичајено. Појединачно је ријеч о малим износима, у количинама од 2.000 до 3.000 евра, које становници пребацују у франке - рекао је Брујић.

Aмерика спасава еврозону

Помоћ Европској унији у рјешавању дужничке кризе спремне су да дају и Сједињене Aмеричке Државе, рекао је амерички предсједник Барак Обама послије самита са вођама ЕУ у Вашингтону и нагласио да Вашингтон има интереса за економски успјех Старог континента.

Обама и вође Европске уније, укључујући предсједника Европског савјета Хермана ван Ромпеја и предсједника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза, састали су се у Бијелој кући на годишњем самиту, на којем је главна тема била дужничка криза у еврозони.

- Рјешавање садашње кризе је изразито важно за нашу привреду. Aко се Европа смањи и ако је Европа у тешкоћама, за нас ће бити много теже да овдје стварамо радна мјеста - додао је Обама.

У заједничком саопштењу на крају самита СAД су поздравиле акције које је предузела ЕУ у борби против кризе.

- Обавезали смо се да дјелујемо заједно да оживимо економски раст, створимо радна мјеста и осигурамо финансијску стабилност. То ћемо урадити предузимањем мјера које одговарају на краткорочну бригу о расту и буџетској и финансијској слабости, истовремено јачајући основе за трајни економски раст - наводи се у заједничком саопштењу америчких и европских лидера.

Њемачка режира смрт суверене државе

Међутим, чини се како су сви досадашњи покушаји и планови за спас еврозоне у себи садржавали некакву "рупу", а нови план, који промовише Њемачка, претпоставља јачу фискалну унију.

Другим ријечима, Њемачкој је досадила пракса да велик број земаља живи изнад својих могућности на рачун њемачких пореских обвезника, па је предложила стварање пуно интегрисаније фискалне уније на нивоу 17 земаља еврозоне. То би значило да ће нека врста европског ауторитета, гдје би највећи утицај вјероватно имала ЕЦБ, добити ултимативну контролу и овлашћења да поништи националне буџете које ће изгласати државни парламенти уколико јој они не буду по вољи.
То би требало резултирати смирењем финансијског тржишта и омогућити ЕЦБ-у да предузме агресивније кораке и спријечи контракцију тржишта, а дугорочно би се обезбиједило да државе остану унутар оквира одрживог задуживања.

Међутим, постоје и одређени проблеми у вези с овим планом. Први је практичне природе, јер овај план захтијева промјену темељног уговора, то јест Лисабонског споразума.
Други је политичке природе. Овакав захват значио би практично одустајање од националног суверенитета, јер државе више не би контролисале сопствену финансијску политику.

Нови велики самит европских политичара заказан је за 9. децембар и на њему би се највише могло причати управо о покретању строже фискалне уније. Задужене земље попут Грчке, Португалије и Италије неће имати пуно избора него да пристану на њемачке услове, али ту би кључну улогу у свему могла одиграти Велика Британија. Британци већ дуже вријеме негодују због смањења политичке моћи Лондона у односу на кровне одлуке које се доносе на нивоу ЕУ.

Састанак у Бриселу

Министри финансија еврозоне састали су се јуче у Бриселу у напорима да нађу начине за спасавање тог 17-чланог монетарног блока и за заштиту Европе, СAД, Aзије и остатка свијета од финансијског цунамија који би проистекао из дужничке кризе.

Главна тачка дневног реда је изналажење начина за интегрисање земаља еврозоне, а разговараће и о такозваним еврообвезницама које би заједнички издавало свих 17 чланица тог монетарног блока, којима би, по принципу сви за једног - један за све све чланице међусобно гарантирале дугове.
Тренутно свака чланица емитује своје сопствене обвезнице и свака мора да плаћа различите трошкове позајмљивања.

Филијала ЦБ БиХ у Бањалуци

Члан Предсједништва БиХ из РС Небојша Радмановић јуче је са представницима Централне банке БиХ обишао градилиште Филијале ЦБ БиХ у Бањалуци.

Радмановић је истакао да се изградња објекта од 6.500 квадратних метара у којем ће бити смјештена филијала одвија у складу са плановима, те да ће бити завршена до средине 2013. године.

Члан Управног одбора ЦБ БиХ Васиљ Жарковић је истакао да је вриједност објекта 12 милиона марака, те да се његова изградња финансира из средстава Централне банке.

Девизне резерве

Радомир Божић је истакао да су девизне резерве ЦБ БиХ релативно стабилне и износе нешто више од шест милијарди марака.

- Девизне резерве Централне банке су у складу са Законом о Централној банци уложене на сигуран начин у централним банкама одабраних најстабилнијих земаља еврозоне, једним дијелом су уложене у државне обвезнице најстабилнијих европских земаља које имају кредитни рејтинг 3A и једним дијелом у монетарно злато - истакао је Божић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.