Штедња становника порасла за 20 одсто
БAЊAЛУКA - Штедња становника у Републици Српској на крају прошле године износила је 1,07 милијарди марака, што је за 177,3 милиона КМ или 20 одсто више у односу на крај 2009. године, наводи се у извјештају Aгенције за банкарство РС о стању у банкарском систему РС за 2010. годину.
Орочена штедња на крају 2010. године износила је 836,6 милиона КМ или 78 одсто од укупне штедње и има стопу раста од 22 одсто, док је штедња по виђењу износила 234,9 милиона КМ или 22 одсто укупне штедње и већа је за 12 одсто у односу на стање из 2009. године.
- Веће учешће орочене штедње у укупној штедњи резултат је враћања повјерења у банке. Томе је у значајнијој мјери допринијела функционална и ефикасна супервизија банака, те осигурање депозита које у основи за циљ имају стабилан банкарски сектор и заштиту депозитара - кажу у Aгенцији за банкарство РС.
Предсједник Секције за банкарство у Удружењу економиста СЊОТ Aлександар Љубоја каже да чињеница да штедња расте може изгледати као нешто позитивно.
- Међутим, ми смо тренутно у спором економском расту и сама чињеница да штедимо није добра. Резерве које имамо се чувају, дакле немамо потрошње, а ако немамо потрошње потражња за материјалним добрима која излазе из реалног сектора је мања и реални сектор има мање посла - казао је Љубоја.
Он каже да се новац чува из страха, јер је РС у благом привредном расту.
- Податак о расту штедње није охрабрујући. Чињеница је да чим се новац чува у банкама постоји повјерење у те институције, што је позитивно, али са аспекта опоравка и бржег привредног раста можемо рећи да су та средства неактивна и да потрошња и производња стагнирају - нагласио је Љубоја.
Према валутној структури штедње у 2010. години, девизна штедња износила је 851,4 милиона КМ са стопом раста од 18 одсто и чини 79 одсто од укупне штедње. Штедња у маркама износила је 220,1 милион КМ са стопом раста од 29 одсто у односу на крај 2009. године.
Љубоја каже да грађани још увијек немају довољно повјерења у домаће валуте.
- С друге стране, на већу штедњу у девизама можда утиче и политика каматних стопа појединих банака које дају веће камате на штедњу у страним валутама - нагласио је Љубоја.
Кредити и штедња
Према извјештају Aгенције укупни кредити грађана већи су за 12 одсто од извора, које чине штедни и текући рачуни грађана.
- Однос кредита грађана и штедње је смањен, јер је штедња брже расла од кредита. Кредити грађанима покривени су са 67,8 одсто штедњом грађана, а ако додамо и текуће рачуне грађана, тада је стопа покривености 89 одсто - наводи се у овом извјештају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
