Штедише би могле остати без новца
Сарајево - Иако је Европски суд за људска права у Стразбуру још у новембру прошле године пресудио да је Словенија одговорна за поврат старе девизне штедње штедишама подружница Љубљанске банке изван те земље, а да је Србија одговорна за поврат те штедње штедишама Инвест банке изван поменуте државе, штедише из БиХ могле би остати без свог новца.
Потврдила је то за агенцију Анадолија предсједник Управног одбора Удружења за заштиту девизних штедиша у БиХ Амила Омерсофтић.
Суд у Стразбуру је споменутом пресудом наредио Словенији и Србији да морају вратити девизну штедњу свим штедишама њихових банака под истим условима како су ту штедњу вратили својим грађанима. Штедише из БиХ очекивале су исплату новца најкасније у року од пола године од доношења пресуде.
Омерсофтићева је на састанку са премијером ФБиХ Нермином Никшићем указала на посљедице које могу настати из разлога што је Федерација БиХ дозволила да се у пресуди Европског суда за људска права у "предмету Алишић", Република Словенија и Република Србија третирају власником државне имовине у БиХ.
Како би избјегли могућност плаћања милионских обавеза, Словенија и Србија су утврдиле да је стара девизна штедња коришћена у поступку приватизације у ФБиХ, те оспоравају право наплате потраживања од тих држава.
Омерсофтићева негира да је стара девизна штедња коришћена у приватизацији и зато од Никшића захтијева да Влада ФБиХ обезбиједи власницима старе девизне штедње Љубљанске банке, Инвестбанке Београд и ЈИК банке потврду да "сертификати старе девизне штедње нису коришћени, нити су могли бити коришћени у поступку приватизације у ФБиХ".
- Да та средства нису могла бити коришћена у приватизацији у ФБиХ потврђује и чињеница да су све девизе из БиХ пренесене у Народну банку Словеније и Београдску банку, што је био битан доказ да Европски суд утврди одговорност Словеније и Србије - нагласила је Омерсофтићева и додала да Влада ФБиХ није ништа предузела да би заштитила грађане.
Омерсофтићева је упозорила Владу ФБиХ да ће штедише, уколико не удовољи њиховим захтјевима, од федералних власти тражити накнаду штете.
- Уколико на захтјев штедиша Влада ФБиХ у року од 15 дана не изда потврду да девизна штедња положена код банке и евидентирана као приватизацијски сертификат није коришћена, нити је могла бити коришћена у поступку приватизације у ФБиХ, тражићемо да накнаду штете са затезном законском каматом, рачунајући шест мјесеци од дана правоснажности пресуде у "случају Алишић", сноси БиХ, односно ФБиХ - констатовала је Омерсофтић.
Одговорност на ФБиХ
Омерсофтићева наводи да су у Влади ФБиХ свјесни да је одговорност на ФБиХ, односно на федералном Министарству финансија за сву штету коју могу трпјети штедише из БиХ.
Штедишама Љубљанске банке из БиХ дугује се око 350 милиона тадашњих њемачких марака, а штедишама Инвест банке око 120 милиона.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
