Становницима слађи сок из иностранства

Јана Кезић
Становницима слађи сок из иностранства

БАЊАЛУКА - На тржиште БиХ из иностранства лани је стигао сок у вриједности већој од 13,6 милиона марака, што је за око 2,3 милиона више него годину раније, а домаћи произвођачи поручују да повећан увоз негативно утиче на њихово пословање.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, на наше тржиште током прошле године стигло је више од 5,2 милиона килограма сока од наранџе, грејпфрута, ананаса, парадајза, грожђа, јабуке те разних мјешавина. У прошлој години на тржишту БиХ највише сока је увезено из Србије. Међутим, како показују подаци УИО сокови су увожени и из Шпаније, Мађарске, Холандије па чак и из Бразила. Подаци УИО показују да је на тржиште БиХ годину раније из иностранства стигло разних сокова у вриједности већој од 11,3 милиона марака, а “тешких” више од 4,4 милиона килограма. И током 2020. године на домаћем тржишту највише се нашло сока из Србије.

Директор бијељинске Прехрамбене индустрије “Сава Семберија” Стево Филиповић рекао је за “Глас Српске” да је повећан увоз сокова из иностранства резултат тога што људи са наших простора мисле да је све оно што је произведено преко границе квалитетније и боље.

- Наши производи налазе своје мјесто на тржиштима широм свијета од Дубаија, Катра, Канаде, Шведске, Швајцарске, Њемачке и све су то тржишта у којима је наглашена контрола квалитета производа. Међутим, на домаћем тржишту ситуација је другачија, јер људи сматрају да је из увоза боље и то је можда и разлог сталног пораста увезених производа на тржишту БиХ - рекао је Филиповић. Зашто је то тако, како каже, могло би се сазнати само детаљним анализама. Испричао је да највише производе сок од парадајза, а 90 одсто произведених количина заврши у иностранству.

- Осим тога производимо сок од јабука, мркве, ђумбира и имамо богату линију производа за дијабетичаре - рекао је Филиповић.

Цијене енергента, како каже, посвећене су више него дупло, као и уља, кутија, тацни, амбалажа, што се морало рефлектовати и на цијену готовог производа.

- Уколико се тренд неконтролисаног пораста цијена репроматеријала настави и ми ћемо морати кориговати цијене наших производа, али строго водећи рачуна да то буде у оним границама које ће покрити новонастале трошкове због поскупљења и економске ситуације у којој се данас налази читав свијет - рекао је Филиповић.

Помоћник директора маркетинга у бањалучкој фирми “Витаминка” Бојан Мијатовић рекао је за “Глас” да повећан увоз сокова из иностранства утиче негативно на домаће произвођаче.

- То нам смањује продају, јер су домаћи произвођачи мање заштићени. Код нас је конкретно на продају доста утицала и ситуација са вирусом корона, смањен је промет и нисмо достигли планирану продају, али сада се ситуација мало побољшава - рекао је Мијатовић. Казао је да своје сокове не извозе у иностранство те да су тренутно оријентисани на домаће тржиште.

Цијене

Сви они који чашу безалкохолног пића воле да попију у неком од угоститељских објеката не морају да се брину. Како је истакао члан Управног одбора Удружења послодаваца трговине, туризма и угоститељства РС “Хорека” Златан Татић у угоститељским објектима у РС још неће доћи до скока цијена сокова.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана