Становници просјечно дугују око 1.700 КМ
БAЊA ЛУКA - Укупна задуженост у БиХ, закључно са мајем 2009. године, износи 14,5 милијарди марака, а просјечна задуженост по становнику износи око 1.700 марака, подаци су Централне банке БиХ.
У Служби за односе с јавношћу Централне банке БиХ казали су да од 14,5 милијарди марака укупне задужености 6,5 милијарди марака отпада на кредите становницима, а 6,7 милијарди марака чине кредити привреди.
- Раст пласмана кредита у БиХ од почетка ове године благо је успорио, што је резултат нарушеног повјерења између банака и клијената због економске кризе. Кредитирање привреде и становништва, послије сталног раста до краја прошле године, смирено је од почетка ове године, али нема драстичног урушавања. Може се рећи да се одржава на нивоу из децембра и новембра прошле године, а нови пласмани средстава остварују се од поврата старих - казали су у Служби за односе с јавношћу.
Према подацима Централне банке укупни депозити становништва на крају маја 2009. године износили су 5,21 милијарду марака, што је за око 270 милиона су мање у односу на исти период прошле године.
- Од укупног износа депозита становништва, депозити по виђењу износе око двије милијарде марака, док су орочени и штедни депозити 3,2 милијарде марака - казали су у Централној банци БиХ.
Разлог због којег је крајем прошле године дошло до значајнијег повлачења депозита, у Централној банци виде у страху од утицаја свјетске финансијске кризе.
- Врло важна чињеница је да ниједна комерцијална банка није имала проблеме с ликвидношћу, па су сви захтјеви грађана за исплатама испоштовани. Мјере које је предузела Централна банка БиХ значајно су подржале напоре комерцијалних банака. Може се рећи да је сада присутан благи тренд повећања депозита, а томе у прилог говоре и статистички подаци према којима су укупни депозити у новембру прошле године износили око пет милијарди марака, а у мају ове године износе 5,21 милијарду - истакли су у Централној банци.
Повјерење
У Централној банци БиХ кажу да је повјерење грађана у банкарски сектор пољуљано дијелом због страха од кризе, а дијелом и због потеза које су поједине банке повукле у свом пословању, а тичу се каматних стопа. Чињеница је, истичу, да су услови у којима банке у БиХ дјелују значајно другачији у односу на период прије годину или двије, новац је постао скупљи и теже доступан, а на висину каматне стопе, осим еурибора, утичу и други фактори.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
