Стање и могућности производње уљарица у РС

М. МИЉУШ
Стање и могућности производње уљарица у РС

Једини произвођач јестивог уља у БиХ - фабрика "Бимал" у Брчком принуђена да око 80 одсто потребне сировине обезбјеђује из увоза, јер домаћа производња не подмирује ни трећину потреба

БAЊA ЛУКA - Иако се посљедњих неколико година у Републици Српској и БиХ повећавају ораничне површине под уљаном репицом, сојом, донекле и сунцокретом, укупно произведене количине овог индустријског биља не могу да подмире ни трећину потреба домаћих прерађивачких капацитета.

Примјера ради, једини произвођач јестивог уља у БиХ - фабрика "Бимал" у Брчком принуђена је да око 80 одсто потребне сировине обезбјеђује путем увоза. Процјене показују да се уљарицама, и то углавном сојом и уљаном репицом, у БиХ годишње засије највише до 8.000 хектара ораница, од чега је највећи дио тих површина на подручју Републике Српске, гдје се ова производња некада организовала на много већим површинама.

Међутим, да би се достигао, па и премашио предратни обим производње уљарица на домаћим њивама, а тиме обезбиједиле и знатно веће количине сировине за потребе овдашњих прерађивачких капацитета, рачуна се да би годишње овим индустријским биљем требало сијати најмање 30.000 хектара ораничних површина.

Пољопривредни стручњаци кажу да је могуће сијати и веће површине, јер за тако нешто, бар када је у питању Република Српска, постоје повољни агроеколошки, климатски и други услови. Они, уједно, указују на чињеницу да у Српској има најмање 30 одсто обрадивог пољопривредног земљишта које је годинама неискоришћено и запуштено, а могло би да се искористи, поред осталог, за сјетву уљарица. Према оцјени стручњака за индустријско биље у Пољопривредном институту Републике Српске проф. др Јована Кондића, за успјешну производњу уљарица код нас постоје оспособљени и искусни стручни и други кадрови, као и испробана технолошка рјешења.

- Међутим, да би се остварио већи и квалитетнији принос, неопходно је да се уреде слободне и дужи низ година необрађиване земљишне површине - рекао је Кондић и додао да би производњу уљарица, много више него до сада, требало организовати на приватним имањима и парцелама којима располажу земљорадничке задруге.

Др Кондић је посебно указао на могућности и значај узгоја уљане репице, која се, осим за производњу квалитетног јестивог уља, посљедњих година све више користи као сировина у производњи еколошког биолошког енергента биодизела.

Привредна комора регије Бања Лука организоваће састанке произвођача уљане репице, соје и сунцокрета са представницима прерађивача - предузећима "Бимал" из Брчког и "Пинус про" из Шамца. Секретар Савјета за пољопривреду и прехрамбену индустрију у овој комори Јованка Салатић изјавила је нашем листу да ће састанци бити организовани у сарадњи са општинама Градишка, Лакташи, Србац, Прњавор и Козарска Дубица.

- Први састанак биће одржан 12. фебруара у Градишци, за подручје ове и општине Лакташи, а на овом и наредним скуповима прерађивачи ће представити, поред осталог, услове и могућности кредитирања производње и откупа уљарица у Републици Српској - казала је Салатићева.

Сијање и откуп

- Повољност је што се уљана репица сије крајем августа и почетком септембра, када нема готово никаквих других послова на њивама, а уз то у овој производњи може да се користи постојећа пољопривредна механизација - казао је др Јован Кондић. Осим тога, рекао је, веома је важно то што је за произведене количине обезбијеђен откуп по унапријед познатој цијени, а прерађивачи су спремни и на кредитирање и пружање још неких олакшица пољопривредницима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана