Шта се десило Грундиг телевизорима

Али данас су на тржишту присутна још само два: „Мец" (Metz) и „Леве" и (Loewe). Они се боре с конкуренцијом и питање је да ли ће да преживе.

Њемачки произвођачи телевизора „Мец" и „Леве" доживјели су и боља времена. Поготово „Леве" сада мора да се суочи са великим проблемима као што је драстични пад продаје и финансијске потешкоће. Та фирма је прије неколико седмица морала да преда и захтјев за помоћ државе. То значи да ће у слиједећа три мјесеца то предузеће остати и даље у рукама те фирме, али на чело управе доћи ће особа коју ће на тај положај поставити суд, односно, држава. Та фаза трајаће три мјесеца, а фирме којима „Леве" дугује новац, толико ће још морати да причекају на исплату новца. Другим ријечима, за спас тог традиционалног предузећа које је ове године прославило своју 90-ту годишњицу постојања, није преостало још много времена.

У Њемачкој је 2012. године продато свеукупно готово десет милиона телевизијских пријемника. То и није толико мало, али при том њемачка предузећа нису зарадила много. Конкуренцију им у првом реду праве азијски произвођачи који свако мало излазе с новим производима чије цијене истом том брзином – падају. Ријеч је о врло радикалној борби за купце какву заправо себи не могу да приуште чак ни сами Азијци. „Сони"  се на примјер већ годинама налази у кризи, док „Самсунгу" једино енормни успјех са продајом паметних телефона још увијек омогућава присуство на тржишту телевизора. Тај притисак, наравно, итекако осјећају и „Мец" и Леве". Просјечна продајна цијена једног телевизора тренутно се креће око 600 евра . Али апарати марке „Мец" или Леве" су знатно скупљи. Зато и не чуди што продаја иде лоше, а зараде нема.

„Ситуација у каквој се данас налазимо у суштини није нова. Она траје већ више деценија. Прве кризне ситуације наступиле су још крајем 70-их година прошлог вијека. Тада су се на њемачком тржишту појавила јапанска, а нешто касније и корејска предузећа. Данас су највећа конкуренција кинеске фирме. Конкуренција је због тога толико снажна јер они нуде производе по ниским цијенама. У међувремену су технички надокнадили свој заостатак", каже Роланд Рајтел, портпарол предузећа „Леве".

У почетку су њемачка предузећа покушала да прате цијене какве су на тржишту нудили Кинези, али убрзо су промјенили тактику. „Наша стратегија је тада постала другачија. Конкуренцију смо покушали да потиснемо бољим квалитетом, дизајном и иновативном технологијом", каже Рајтел.

Некада су се на тржишту такозване забавне електронике истицало још једно њемачко име: „Грундиг". То предузеће је 50-их година прошлог вијека било водеће у Европи у производњи радио премника. Седамдесетих година „Грундиг" се преселио у Нирнберг и ту започео с производњом телевизора. И на том пољу је „Грундиг" убрзо постао један од водећих европских произвођача. У то вријеме је подузеће запошљавало више од 10.000 радника. Данас их ради мање од 200. Али то није све. „Грундиг" је 2003. године правио стечај и од тада тај бренд припада једном турском концерну.

Судбину какву је доживео „Грундиг", доживјела су током времена и друга њемачка предузећа. За сада су стечају успевали да се одупру само још „Леве" и „Мец". „Наше име још увијек симболизује квалитет, а тиме и повјерење. Онај ко купи неки производ марке 'Мец', тај зна да ће добит квалитет", каже директор „Меца", Норберт Коцбауер.

И у предузећу „Леве" има довољно разлога за наду. Они су с кинеским концерном „Хисенсе" склопили уговор о партнерству, тако да би ускоро на тржишту могли да се појаве производи марке „Леве", али по повољнијој цијени. На тај начин то предузеће се нада да ће се одупрети и конкуренцији која се појављује из оних фирми које производе не-класичне телевизијске пријемнике већ најновије, таблет-рачунаре. Сличног су мишљења и у „Мецу". „Телевизијски апарати још увијек су доста тражени, али начин гледања телевизијског програма се промјенио. Он више није онакав какав је био прије 10 или 20 година. Данашњи потрошачи желе сами да одлучују шта ће и када да гледају. Другим ријечима, телевизију данас мора да се комбинује с другим медијима", каже Коцбауер.

Комбинација разних медија, флексибилност и спремност на промјене, то у данашње вријеме морају да докажу те двије немачке фирме – уколико не желе да доживе исту судбину као и остала традиционална њемачка предузећа којих данас на тржишту више нема.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.