Шта чека свјетску економију у 2014?

Подаци наговјештавају да би неке неизвесности које су пратиле већи дио 2013, по свему судећи, могле да нестану, с почетком ове нове године. Међутим, економисти су опрезни. Упркос постојаном побољшању, незапосленост у САД и даље је на високом нивоу, европска дужничка криза далеко је од краја, а кинеска економија наставља да се успорава.

На крају 2013. године, све више људи у САД проналазило је посао, економија је расла по највишој стопи у посљедње двије године, а Конгрес је усвојио нови буџет, којим се отклања могућност да поново дође до врло скупог затварања владе.

Под условом да не буде нових политичких препуцавања, представник групе која се бори за права малих предузећа Џон Еренсмајер вјерује у побољшање пословне кллиме у 2014.

„Могла би да буде боља него 2013, прије свега ако не буде марифетлука као са затварањем владе”.

С друге стране Пацифика, кинеска економија успорава, послије деценија велике експанзије. Међутим, чак и са релетивно скромним очекивањима раста од седам одсто, та земља наставља да представља врло утицајну силу у региону, каже међународни економиста Ури Дадуш.

„Биће донекле спорија у наредних годину-двије, али је и тако довољно снажна да са собом повуче велики број земаља”.

Међутим, док ће повећање потражње прилично сигурно донијети користи земљама од Камбоџе до Јапана, европске економије остају слабе. Европска комисија наводи да ће се раст успорити у 18 земаља које као валуту користе евро, и да ће незапосленост у новој године вјероватно порасти.

Упркос недавним реформама у области банкарства, Дадуш сматра да оштре мјере штедње у земљама које су примиле пакете помоћи наставити да оптерећују европску економију.

„Италија је у великим проблемима, а биће потребно неколико година чак и Шпанцима, Португалцима и Ирцима да се извуку из хаоса”.

Остаје и питање о томе какав ће утицај на међународну економију имати одлука америчке централне банке да смањи стимулацију највеће свјетске економије. С обзиром да се ове године очекује и пад цијена сировина и пољопривредних производа, економисти кажу да би земље чије привреде зависе од њиховог извоза могле да имају мање приходе.

„Ту је прије свега Бразил, али и Индија, Турска, Мађарска, можда Индонезија, која је такође зависна од сировина и пољопривредних производа”, каже Ури Дадуш из Карнегијеве задужбине за међународни мир.

На Блиском истоку, очекује се да се неке од земаља „Арапског прољећа“, које су и даље политички нестабилне, суоче са економским тешкоћама у 2014.

Пингфан Хонг, шеф одсјека за праћење глобалне економије Уједињених нација, каже:

„Без обзира на то, вјерујемо да ће нека побољшања послужити као замајац за наредну годину. Стога очекујемо да свјетска економија порасте за око три одсто у 2014.”

Предстојећа година требало би да буде добра и за Африку. Послије годишње стопе раста од 4,8 одсто у 2013, Афричка развојна банка предвиђа да ће раст достићи 5,3 процента, поспјешен снажним развојем услужног сектора и повећањем активности у области рударства и пољопривреде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.