Шта BBC каже о крају Јужног тока?
Лондон - Саопштење руског предсједника Владимира Путина о отказивању изградње Јужног тока изазвало је мјешавину изненађења, олакшања и запрепашћења, јавља Би-Би-Си.
Критичари руске политике већ дуго тврде да гасоводи, заједно са нуклеарном енергијом, представљају "дуге прсте Кремља" и отварају пут за политички и економски утицај Москве. Путинова одлука, из тог угла, представља драматичну промјену правца, наводи Би-Би-Си.
"То је можда блеф који треба да примора владе Бугарске, Србије, Мађарске и Аустрије да се уједине у убрзању пројекта и убиједе Европску комисију у његов значај", наводи стручњак за енергетику Центра за студије о демократији у Софији Мартин Владимиров.
Постоји и друго објашњење, да је Јужни ток једноставно превелики терет за Гаспром у вријеме тешке финансијске ситуације у Русији, додаје Владимиров.
У Европи је тражња гаса у паду и нису јој потребна потенцијалне 63 милијарде кубних метара гаса годишње, колико би износио капацитет Јужног тока. Гасовод Сјеверни ток није ни близу попуњен до пуног капацитета и послује уз губитке, наводи Би-Би-Си.
Поред тога, Гаспром тражи нова тржишта и окреће се ка истоку.
"Биће им потребно 100 милијарди долара у наредних четири до пет година за развој гасних поља у источном Сибиру и за изградњу гасовода ка Кини", наводи Владимиров.
Отказивање Јужног тока лоша је вијест за владе у Мађарској и Србији, које су биле међу највећим заговарачима пројекта, заједно са аустријском енергетском компанијом ОМВ и италијанским ЕНИ-јем.
Највећи дио гаса из Јужног тока стизао би у огромни резервоар у Баумгартену у Аустрији, који је дијелом у руском власништву. Око трећина гаса ког Русија извози у западну Европу пролази кроз Баумгартен.
У Украјини је вијест о отказивању пројекта дочекана с олакшањем. "Пројекат је отказан из економских разлога завијених у политичко објашњење", сматра Андриј Тиурин из украјинске компаније Енергоатом.
"Зашто потрошити толико новца на алтернативни пут за исти гас? У вријеме пада цијена нафте, зашто толико улагати у пројекат који Европи није неопходан", запитао се он.
Украјина је крајем октобра са Русијом коначно потписала нови гасни споразум, који важи до марта и гарантује испоруке гаса током зиме.
Јуче је лист Њујорк тајмс, у тексту објављеном на насловној страни, писао да је "грандиозан пројекат" изгубљен као жртва растућих "затрованих" односа Русије са Западом. У ретком "дипломатском поразу", руски предсједник Владимир Путин преусмјерава гасовод ка Турској. С друге стране, "неуспјех" у изградњи Јужног тока представља као "губитак за Европу" окривљујући Брисел за непопустљивост, оцијенио је Њујорк тајмс.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
