Српска у средини на скали у потрошњи антибиотика

"Потрошња антибиотика у Републици Српској у односу на друге земље европског региона приближна је просјечној европској потрошњи и износи око 18 дефинисаних дневних доза на 1.000 становника када се прати уназад десетогодишњи период", рекла је новинарима Љубица Бојанић из Института за јавно здравство Републике Српске.

Она је навела да потрошњу антибиотика у Српској на годишњем нивоу прати Служба за фармацију према смјерницама Свјетске здравствене организације /СЗО/ и изражава у дефинисаним дневним дозама на хиљаду становника за ванболничку потрошњу, док се за болничку потрошњу изражава на 100 болесничких дана.

Вршилац дужности директора Института за јавно здравство Бојан Ђенић рекао новинарима прије почетка округлог стола о теми "Јачање дјеловања против антимикробне резистенције" да је Република Српска доношењем законских рјешења препознала проблематику контроле потрошње медикамената.

Ђенић је навео да је антимикробна резистенција, према подацима ЕУ, одговорна за више од 35.000 смртних случајева у току године у Европи.

"Одређени подаци нам говоре да би се до 2050. године у цијелом свијету тај број на годишњем нивоу могао попети чак до 10 милиона", рекао је Ђенић.

Помоћник министра за фармацију у Министартву здравља и социјалне заштите Републике Српске Весна Випотник истакла је важност ове теме и заједничког рада у оквиру свих тема који обухвата антимикробна резистенција.

"Антимикробна резистенција представља данас глобалан изазов и она захтијева координисану сарадњу свих сектора како би задржали ефикасност антимикробних средстава, али и задржали јавно здравље", наводи Випотникова.

Она је напоменула да скупови попут данашњег имају много важних фактора, истичући да је најважније да се пошаље позив свим релевантним институцијама, здравственим радницима, пацијентима и друштву у цјелини да преузму одговорност и да се заједнички дјелује у борби против антимикробне резистенције.

"Антимикробна резистенција представља једну од највећих пријетњи глобалном здрављу, сигурности хране, али и развоју. Злоупотреба антимикробних средстава, односно прекомјерна употреба антимикробних средстава код биљака, животиња и људи доводи до ширења антиникробне резистенције широм свијета", рекла је Випотникова.

Он је додала да су мултисекторска сарадња и партнерство кроз различите активности, али и политичка подршка кључни у борби против антимикробне резистенције.

"Одговор који даје СЗО кроз јединствен приступ здрављу може да спаси животе, али и осигура будућност од патогена који су отпорни на лијекове, односно осигура ефикасност антимикробних средстава за генерације које долазе", рекла је Випотникова.

Она је навела да је Република Српска по потрошњи антибиотика на средини скале и да није критична, али да се морају предузети кораци и реаговати, поготово послије пандемије ковида.

Регионални савјетник СЗО за антимикробну резистенцију Данило Ло Фо Вонг рекао је да већ дуго година ради на антимикробној резистенцији, истичући да у новије вријеме овој теми много више пажња придаје јавност, али и политика.

"Са техничког нивоа, ми већ дуго радимо у Републици Српској и БиХ и примијетно је да је потребно предузети још веће кораке", рекао је Ло Фо Вонг.

Он је најавио да ће се у септембру свјетски лидери окупути у Генералној скупштини УН гдје ће разговарати о антимикробној резистенцији, чиме ће се дати много више на значају тој теми.

Ло Фо Вонг је навео да је "ковид све некако зауставио" и да је посао који се тиче анимикробне резистенције у неку руку био мало заустављен.

У Институту за јавно здравство наводе да је Свјетска здравствена организација 2019. године прогласила антимикробну резистенцију једном од 10 највећих глобалних пријетњи јавном здрављу са којима се човјечанство суочава. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.