Српска имала најмањи пад БДП-а у региону

Марина Чигоја
Српска имала најмањи пад БДП-а у региону

БAЊAЛУКA - Бруто друштвени производ (БДП) Републике Српске за прошлу годину износио је 8,22 милијарде или 5.730 марака по становнику, што је за око 200 марака мање него 2008. године. Пад БДП-а у РС био је око три одсто, што је мање у односу на земље у региону.

Према подацима Завода за статистику Републике Српске, у структури БДП-а најзначајније учешће од 12,2 одсто имала је трговина, те пољопривреда са 11,2 одсто. Највећи реални раст по подручјима дјелатности од 17,5 одсто забиљежен је код финансијског посредовања. Негативна стопа раста забиљежена је у трговини, и то 11,7 одсто, вађењу руда и камена 10,4 одсто, те у грађевинарству шест одсто.

Према подацима Инвестиционо-развојне банке Републике Српске (ИРБ), БДП по глави становника 2006. године износио је 4.533 марака, у 2007. био је 5.106, 2008. износио је 5.906 марака, док је 2009. године БДП по глави становника био 5.730 марака.

Предсједник Скупштине Удружења економиста РС SWOT Горан Рачић каже да је БДП Српске И даље низак.

- Забрињава то што се добар дио БДП-а остварује из потрошње, а не из производње - казао је Рачић.

Према подацима ИРБ-а, Република Српска и ФБиХ имале су пад БДП-а од три одсто, Србија 3,1, а Хрватска 5,8 одсто.

Директор Економског института Бањалука Душко Јакшић каже да је Република Српска имала нешто већи пад БДП-а од очекиваног, али да је то и даље нижи пад у односу на земље југоисточне Европе.

- Овај пад од три одсто у 2009. години прекинуо је једну врло успјешну путању јер је Српска до 2008. године имала вишегодишњу стопу раста од близу шест одсто, док је то у земљама у окружењу било око три одсто - казао је Јакшић. 

Истакао је да је Српској неопходна висока стопа раста како би се смањило растојање у БДП по глави становника, најприје са Србијом и Хрватском, а потом и са земљама које су ушле у Европску унију, а такође су биле у транзицији.

- У 2009. години највећи пад доживјеле су баш оне дјелатности које су до 2008. имале највећи успон, а то се прије свега односи на трговину и угоститељство. Јасно је да се раст не смије темељити на потрошњи. Важно је да се окренемо индустрији - казао је Јакшић.

Он је нагласио да ће раст БДП-а у 2011. и идућим годинама у великој мјери зависити од извоза руде, глинице и дрвних сортимената, за којим се осјећа повећања потражња у иностранству.

- Aко ово испоштујемо, не видим разлог да врло брзо не кренемо позитивним стопама раста - нагласио је Јакшић.

Реална стопа раста БДП-а 2006. године у РС износила је 5,8 одсто, 2007. године 6,7 одсто, а у 2008. раст БДП-а износио је 6,2 одсто.

Издаци

Према потрошном приступу у БДП-у, издаци за коначну потрошњу учествују са 97,1 одсто, бруто инвестиције са 27,4 одсто, извоз роба и услуга са 28,4 одсто, а увоз роба и услуга са 52,2 одсто. Коначну потрошњу чине издаци за домаћинства - 74,7 одсто, издаци за непрофитне институције 0,9 одсто и издаци за коначну државну потрошњу 21,5 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана