Српска и Црна Гора желе градити хидроелектрану на Билећком језеру

Но, прије него што се уопште упусте у овај посао, морају се задовољити бројни услови, почевши од прикупљања неопходних дозвола.

"Договорили смо се да се формирају радне групе, а све у циљу анализирања могуће додатне валоризације вода Билећког језера, али и неких других пројеката. У том смислу усаглашено је да је потребно регистровати заједничку компанију која би израдила студије и идејне пројекте о додатним потенцијалима", казао је Петровић, подсјећајући да идеја изградње заједничке хидроелектране на Билећком језеру постоји још одавно.

"Говорило се о локалитету Билећко или Требињско језеро, а исто тако и могућности изградње соларних објеката, али и искориштавању неких других водотока са једне или друге стране. То није једноставан посао. Прије свега морају да се покажу студије изводљивости, онда студије неопходне за добијање еколошке дозволе, студије за добијање грађевинске дозволе", навео је Петровић.

Међутим, признаје да смо још и те како далеко од почетка било каквих радова.

"Само за тај припремни период нам минимално треба од двије до четири године", нагласио је он, не желећи да прецизира колико би снаге требало да имају потенцијална хидроелектрана и соларне електране, те локације њихове изградње.

Разговор делегација двије електропривреде односио се и на постизање коначног договора о искориштености воде Билећког језера, јер се петина ове хидроакумулације налази на територији Црне Горе.

Због тога, Црна Гора од Српске и ЕРС тражи да им се исплаћују обећане накнаде за производњу електричну енергије из Билећког језера, што није чињено од 1992. године, када су БиХ, Хрватска и Црна Гора потписале УН конвенцију којом су "дужне да сарађују путем билатералних или мултилатералних споразума или других аранжмана и повезаних заједничких тијела са државама које дијеле прекограничне воде".

Са друге стране, усагласили су се да ће Црна Гора заузврат Републици Српској плаћати накнаду за то што се из ријеке Требишњице водом снабдијева Херцег Нови.

"Ми смо већ 30 година снабдијевали водом Херцег Нови без икакве накнаде, а такође ћемо почети плаћати накнаду за потопљено земљиште. Дефинисано је да би обје теме требало ставити у тај споразум,  који би ставио ад акта све бивше односе и креирао нове односе двије електропривреде", поручио је Петровић.

Подсјећања ради, Билећко језеро од 1968. године снабдијева електричном енергијом БиХ и Хрватску, кроз хидроенергетски систем Требишњица, тачније хидроелектране Требиње 1, Требиње 2, Дубровник 1 и Чапљина.

Сходно поменутом, подсјетили смо Петровића и на договор између Српске и Србије, по којем се "Електропривреда Србије" (ЕПС) и ХЕ Бајина Башта, обавезала да ће Сребреници, Зворнику и Братунцу плаћати годишњу накнаду за потопљено земљиште.

Ову накнаду, подсјећања ради, након изградње хидроелектрана на ријеци Дрини, чију струју користи искључиво Србија, ЕПС је плаћао поменутим локалним заједницама у Републици Српској све до 1992. године. Након тога не.

Неке процјене говоре да је ЕПС само Сребреници требало да плаћа око милион марака годишње.

"Што се тиче кориштења хидропотенцијала на објектима који припадају 'Електропривреди Србије', у склопу Енергетског комитета, који је формиран на нивоу два министарства, и та тема је отворена и није затворена, и наравно да су потребна додатна усаглашавања да се нађе варијанта да се превазиђе та тема", одговорио је Петровић.

О поменутим накнадама "Независне новине" писале су и годинама уназад, а тада нам је у разговорима с представницима ХЕ Бајина Башта речено да је кључно питање у вези са исплатом дуговања за потопљено земљиште у томе да ли су међурепублички уговори из 1966. године још на снази, односно да ли је њихова важност престала након 1992. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.