Србачки “Атом” нема проблем због одласка квалификованих радника: Металци чекају у реду да добију посао

Дејан Јовичић
Србачки “Атом” нема проблем због одласка квалификованих радника: Металци чекају у реду да добију посао

СРБАЦ - Ријетки су привредни субјекти у Републици Српској као што је фирма “Атом компани” из Српца, који упркос пандемији вируса корона и све чешћим одласцима квалификованих радника у иностранство непрестано повећавају ниво производње и проширују постојеће капацитете.

Више од двије деценије у овом колективу се баве производњом металних конструкција и галантерије и немају проблема с радном снагом, јер су повећали број запослених с првобитних 12 на садашњих 43 радника, а још неколико њих стрпљиво чека прилику да добије посао.

Власник фирме Момир Аничић каже да је велики изазов пословати у данашњем времену, али успијевају опстати захваљујући провјереним купцима из Италије за које испоручују готово сву робу.

- Почели смо са израдом металних столица и столова за угоститељство, школе и салоне и постепено ширили дјелатност на производњу украса од метала и конструкција за грађевинарство. Данас израђујемо чак 200 различитих модела столица које морају имати тачно одговарајуће димензије и облик, по жељи купаца, што је врло захтјевно јер и у случају најмање грешке испорука се враћа назад - рекао је Аничић.

У посао су кренули с објектом од 450 квадратних метара у којег су инсталирали 13 машина и уређаја за резање, савијање и варење металних цијеви и шипки, а данас располажу пословним простором са 3.600 квадрата у које је смјештено чак 70 машина.

Аничић додаје да су имали несрећу да се оба пута кредитно задуже у турбулентним временима, први пут 2008. године пред избијање свјетске економске кризе, а затим непосредно прије проглашења пандемије вируса корона, али све недаће су успјешно пребродили.

- Било је веома тешко пословати у таквој ситуацији, јер смо се суочавали с недостатком репроматеријала, немогућношћу наплате наших производа и кашњењем плата, али смо се некако одржали. Сви радници данас имају редовне плате, а обавезе према држави редовно измирујемо. Имамо на обуци шест средњошколаца металске струке и сваке године један број њих добије стални посао - каже Аничић. Наглашава да је било њихових радника који су одлазили у потрази за бољом платом, али су се многи вратили јер су им више одговарали услови рада у његовој фирми.

- Цијене на тржишту и обим производње диктирају висину плате, али радници то разумију и већ их помало повећавамо. Ниједног тренутка нисмо имали проблем с мањком радника и тренутно четворица њих чекају да добију посао у нашој фирми - каже Аничић, који није у потпуности задовољан висином примања својих радника али изражава наду да ће свеукупан привредни амбијент бити бољи, како би се износ повећао.

Услов за то јесте да набаве савременије ЦНЦ машине како би замијенили постојеће које су старе и по пола вијека, јер тешко више могу доћи до резервних дијелова. Аничић каже да нове машине коштају и по 100.000 евра, што сами нису у могућности обезбиједити и за то им треба већа помоћ државе, јер садашњи подстицаји од десетак хиљада КМ које добијају нису довољни.

Потражња

Момир Аничић каже да је потражња за робом изнад њихових тренутних могућности производње.

- Италијански партнери од нас траже мјесечно најмање седам шлепера столица, што је око 10.000 комада а у садашњим условима можемо испоручити између пет и шест шлепера. Уз нове машине постигли бисмо већу продуктивност од барем осам шлепера што би додатно повећало производни обим а тиме и висину плате - каже Аничић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана