Спољни дуг већи од 60 одсто БДП-а
БAЊAЛУКA - Привредни раст у европским земљама у развоју ће успорити, док ће спољни дуг БиХ до краја ове године износити 59 одсто БДП-а, а идуће године и више од 60 одсто БДП-а, показао је нови извјештај Међународног монетарног фонда "Регионална макроекономска анализа".
Бугарска, Мађарска, Литванија и Црна Гора, према предвиђањима ММФ-а, имаће спољни дуг виши од 80 одсто БДП, док ће у Хрватској спољни дуг износити чак 99 одсто БДП-а до краја идуће године.
За високи дуг Хрватска је већ кажњена у облику трошкова задуживања, односно они су се од августа почели приближавати трошковима које плаћају презадужене земље.
Према овом извјештају, БиХ је сврстана међу земље које су успориле просјечни привредни раст, а ММФ јој у овој години предвиђа већи БДП за 2,2 одсто, те за три одсто у идућој години.
По расту БДП-а, прогнозе за БиХ су много боље него за сусједну Хрватску, којој за ову годину ММФ предвиђа 0,8 одсто раста, а за сљедећу 1,8 процената.
Када је у питању реални раст домаће тражње, ММФ издваја БиХ као једну од земаља која је имала негативан резултат у 2010. години, односно минус 1,6 одсто, који ће у текућој години износити 1,4, а у сљедећој 2,2 одсто.
Просјечни раст 18 земаља регије, која обухвата брзорастуће Турску и Русију, балтичке земље те ужу регију, требало би да буде 4,4 одсто у 2011. години, а на то ће највише утицати Турска, која би требало да оствари годишње ширење привреде од 6,6 одсто.
ММФ прогнозира раст домаће потражње у регији за 6,3 одсто. Иначе, ММФ је спустио прогнозу перформанса регије у 2012. години на 3,4 одсто, прије свега због спољних утицаја.
Највећу пажњу извјештај придаје фискалној консолидацији која је, како се тврди, заобишла средњу и југоисточну Европу.
Дефицит
Према извјештају ММФ-а, просјечни дефицит регије пашће испод два одсто иако је лани био око 4,5 одсто, што је јасан знак фискалне суздржаности у појединим земљама.
Ипак, појединачни резултати земаља су различити, па је Пољска истакнута као фискално одговорна, док ће осим Хрватске Литванија, Латвија, Румунија и Србија имати дефиците изнад четири одсто.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
