Спољни дуг БиХ 4,5 милијарди КМ
БAЊA ЛУКA - БиХ је у овој години сервисирала око 246 милиона марака спољног дуга, што значи да иностраним кредиторима дугује још око 4,5 милијарди марака, подаци су Министарства финансија и трезора БиХ.
У Министарству истичу да је БиХ и даље највећи дужник Свјетској банци, којој је у току ове године исплаћено више од 40 одсто укупно сервисираних обавеза према свим кредиторима.
- Веће дугове БиХ има и према париском и лондонском клубу кредитора, као и Европској инвестиционој банци - казала је портпарол Министарства финансија и трезора БиХ Љерка Бојић.
Према подацима Министарства, закључно са септембром ове године, од укупног спољног дуга, на ФБиХ односи се 3,07 милијарди марака, док Српска страним кредиторима дугује 1,62 милијарде марака. Дистрикт Брчко задужен је за 8,5 милиона, а на државне институције отпада око 12,3 милиона марака дуга.
План сервисирања дуга у 2009. години предвиђао је да се у току ове године врати 390.312.600 марака спољног дуга, од чега је враћено 246.077.000 марака.
- Унутрашња или домаћа задуженост БиХ износи око 2,55 милијарди марака. Од тога је дуг Српске 1,44, док је ФБиХ задужена за 1,07 милијарди марака и Брчко дистрикт за 36,9 милиона марака - рекла је Бојићева.
Додала је да је у 2010. години планирано сервисирање унутрашњег дуга БиХ у висини од 217,6 милиона марака.
Она је истакла да је укупан јавни дуг БиХ реалан јер се задуженост креће у оквирима критеријума утврђених у Мастрихту, што значи да може да износи до 60 одсто укупне задужености у односу на бруто друштвени производ (БДП).
- Јавни дуг БиХ је одржив, осим у случају негативног кретања БДП-а и буyетског дефицита у дужем периоду, када би његова одрживост могла доћи у питање - објаснила је Бојићева.
Додала је да је, према структури намјене кредита иностраних кредитора, највише новца од 2005. до сада уложено у инфраструктурне пројекте, а затим у привредне дјелатности и јавну буyетску потрошњу.
Стари дуг
Љерка Бојић је рекла да "стари дуг", који БиХ "вуче" од раније, износи око 1,7 милијарди марака. Она је објаснила да се ради о дугу који је настао прије априла 1992. године, односно дугу који је БиХ, испуњавајући један од основних услова за приступ међународним финансијским институцијама, преузела као наслијеђене међународне обавезе настале до тог периода.
- Те обавезе су послије преговора са иноповјериоцима реконструисане отписивањем дијела дуга, репрограмирањем те утврђивањем нових услова отплате за преостали дио дуга - казала је Бојићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
