Спасоносни фонд ЕУ расте на билион евра

Јачање Фонда за спасавање потез је који је зона евра која окупља 17 земаља спремна да повуче како би зауставила дужничку кризу која пријети да захвати још неке државе Старог континента.

Њемачки парламентарци су открили да би капацитети фонда могли да буду повећани на више од једног билиона (хиљаду милијарди) евра, наводи се у документу до којег је дошла агенција AП.

Документ показује да зона евра жели да тај свој фонд који сада износи 440 милијарди евра, ојача нудећи купцима државних обвезница осигурање од евентуалних губитака и привлачећи капитал приватних инвеститора и држава.

Владе зоне евра се надају да ће појачан Европски фонд за финансијску стабилност (EFSF) моћи да заштити земље као што су Италија и Шпанија од дужничке кризе. Да би то постигао, Фонд мора бити већи.

Водећи њемачки опозициони посланици који су у понедјељак обавијестили канцелара Aнгелу Меркел о томе, кажу да ће кредитна способност Фонда бити појачана за "више од хиљаду милијарди евра".

Aли, нацрт документа радне групе зоне евра, који је Влада Њемачке у понедјељак размотрила са кључним посланицима, не предвиђа цифру за јачање Фонда, већ наглашава да ће се цифра утврдити "послије контакта са потенцијалним инвеститорима" и агенцијама за кредитни рејтинг.

Због значаја тог потеза, посланици странке Aнгеле Меркел су предложили да промјену данас одобри парламент, а за сада изгледа да ће већина њемачких посланика то прихватити - свега неколико часова прије него што самит ЕУ у Бриселу утврди нова правила за EFSF.

Појачање EFSF је један од три дијела плана зоне евра за рјешавање кризе. Друга два дијела су смањење дуга Грчке тако да се она растерети, и да се банке приморају да нађу више новца да би надокнадиле губитке на грчком дугу и извукле се из финансијске кризе.

Обвезнице

Смањење приноса обвезница које издају проблематичне земље зоне евра је кључни корак за сузбијање ширења дужничке кризе јер је спирални раст приноса дужничких обвезница Грчке, Португалије и Ирске избацио те земље са тржишта капитала што је приморало зону евра да им да хитне позајмице.

Било каква помоћ Фонда земљама-чланицама би, међутим, дошла уз чврсте обавезе и "одговарајуће надгледање и надзор", пише у документу.

Грчка, на примјер, мора да спроведе тешке мјере штедње у замјену за прошлогодишњу помоћ од 110 милијарди евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.