Спас за еврозону, раскол за Европу
БРИСЕЛ - Лидери ЕУ послије маратонских разговора у Бриселу постигли су сагласност о стриктнијим промјенама буџетских правила у еврозони, али нису успјели да се договоре о промјенама европског Споразума између свих 27 чланица, што значи да ће евентуални договор обухватати само чланице еврозоне, а да ће остале моћи, уколико то желе, да се придруже.
Лидери 23 чланице Уније су се сложили око примјене строжих фискалних мјера и тиме се у суштини одрекли дијела суверенитета, ревидирајући основни споразум ЕУ, преносе агенције.
Француско-њемачки план наишао је на отпор Велике Британије и Мађарске, па ће се све одлуке односити само на 17 чланица еврозоне, уз могуће укључење још шест држава.
Француски предсједник Никола Саркози рекао је у петак, послије састанка 27 лидера, да ће група од 17 земаља еврозоне и још шест држава Уније закључити сопствени споразум ради заштите заједничке европске валуте.
За такав исход кључан је био став Велике Британије која је, иако не користи евро, затражила изузеће из примјене строжих финансијских правила, а премијер те земље Дејвид Камерон рекао је да споразум на нивоу Уније "није у интересу Британије".
Оцјењујући Камеронове ријечи Саркози је рекао да "то није могло бити прихваћено зато што недостатак регулативе изазива садашње проблеме".
Њемачки канцелар Aнгела Меркел рекла је да ће одлуке које су донијете на самиту имати за резултат повећани кредибилитет еврозоне.
- Увијек сам говорила да је потребно да 17 држава еврозоне поврате кредибилитет. Мислим да то може да се деси и десиће се са овим одлукама - рекла је Меркелова послије самита.
Према њеним ријечима, постигнут је "веома, веома важан резултат, зато што су извучене поуке из прошлости".
Њемачкој канцеларки у позитивној оцјени споразума придружио се и директор Европске централне банке Марио Драги који је поздравио резултат самита као "веома добар исход" за евро.
За већину земаља ЕУ - међу којима нема Британије и Мађарске, као и Чешке и Шведске које су засад неопредијељене - споразум ће значити увођење строжих фискалних правила ради сузбијања дужничке кризе.
Договорено је да чланице воде строжу фискалну политику, а уводе се аутоматске санкције за оне који наруше одредбе о дефициту у зони евра. Поред тога, уводи се и ново фискално правило о уравнотеженим буџетима које ће бити унесено у националне уставе, а нови споразум требало да буде спреман до марта.
Такође, на самиту је договорено да почне да функционише стални интервентни стабилизациони фонд (Механизам европске стабилности), у којем би било 500 милијарди евра.
Како оцјењује агенција Aсошијетед прес, неуспјех да се постигне споразум на нивоу цијеле Уније у највећем дијелу је одраз дубоке подјеле између Француске и Њемачке са једне стране и Велике Британије са друге.
Један неименовани дипломата у Бриселу оцијенио је да различити ставови и подијељеност Уније повећава могућност да Европа, како је рекао, настави "на два колосијека", преноси Ројтерс.
Берзе
Берзе у свијету су падом вриједности акција реаговале на вијест из Брисела јер инвеститори сумњају у заустављање финансијске кризе у Европи. Цијена сирове нафте пала је испод 98 долара док је долар ојачао наспрам евра и јена.
Излазак из ЕУ
Финансијска криза не би требало да егзистенцијално угрози ЕУ, али ће је промијенити јер ће Велика Британија вјероватно изаћи из Уније, рекао је водитељ телевизијског програма "Хроника Бијеле куће" Луелин Кинг.
- У случају Велике Британије она ће вјероватно изаћи из Уније и мислим да би Лондон то требало да учини, јер Британија никада није свесрдно прихватила ту идеју. Она у ствари не жели да буде само дио неког другог великог ентитета, осим сопственог Уједињеног краљевства, и тешко се мири са чињеницом да је у ЕУ само једна од 27 чланица - истакао је Кинг.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
