Шпански активисти у протестном маршу

Демонстранти, који су кренули из Барселоне, Билбаоа, Валенсије и Кадиза, планирају да се састану у престоници идућег мјесеца. Слични маршеви планирани су и у другим градовима идућих дана.

Протести потресају Шпанију већ мјесецима због владиних мјера штедње и високе стопе незапослености.

Послије скоро двије године дуге рецесије, стопа незапослености у Шпанији износи 21,3 одсто, што је највиша стопа у еврозони, а дугови су се нагомилали.

Стопа незапослености, која је двоструко већа него 2007. године, износи чак 35 одсто у популацији која има између 16 и 29 година. Многи млади, високообразовани Шпанци не могу да нађу посао због ниског раста четврте привреде по величини у еврозони.

Протести, у којима учествују млади и стари, запослени и незапослени, почели су 15. маја и проширили се на читаву Шпанију.

Стотине хиљада Шпанаца протестују зато што више не могу да трпе смањење плата и повећање пореза, мјере предузете с циљем рјешавања финансијске кризе за коју су, како сматрају демонстранти, криве банке.

Влада се суочила са кризом због смањења јавне потрошње, замрзавања пензија, подизања старосне границе за одлазак у пензију и поједностављивања процеса отпуштања запослених.

Шпанија је ушла у рецесију 2008. године, али није тражила кредит од међународних финансијских институција као што су то учиниле неке друге чланице еврозоне - Грчка, Ирска и Португалија. Међутим, њени финансијски проблеми изазивају панику у другим европским земљама због обима и значаја њене привреде.

Грчка

Ове седмице заказан је дводневни генерални штрајк у Грчкој, послије низа масовних нереда, протеста и штрајкова, а који ће се подударити са гласањем у грчком парламенту о мјерама штедње које траже финансијске институције у замјену за нове зајмове.

Због лошег економског стања јавних финансија Грчка зависи од међународне помоћи да би избјегла банкрот идућих дана, што би потресло глобалну економију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.