Словенци дупло ефикаснији од радника у БиХ
Бањалука - Радник у Словенији годишње створи у просјеку 36.996 евра додате вриједности, док у БиХ један запослени створи свега 15.517 евра.
Показало је ово истраживање о економској ефикасности земаља у регији на основу бруто додате вриједности (БДВ) по запосленом, које је спровела фондација Центар за заступање грађанских интереса (ЦПИ).
Према овом истраживању, примјетна су значајна одступања у продуктивности рада у земљама бивше Југославије.
Од БиХ више додате вриједности створе радници у Хрватској, односно 25.576 евра годишње, и у Црној Гори са 16.585 евра годишње. Иза БиХ су Србија са 13.557 и Македонија са 10.208 евра БДВ-а годишње по запосленом.
Уобичајено је да се за мјерење продуктивности односно ефикасности рада користи омјер бруто додате вриједности произведене робе, те услуга и фактора производње - броја радника или радних часова у одређеном периоду.
- Ни послије детаљне претраге није могуће уочити да се законодавна, извршна власт или академска заједница у БиХ конкретно бави продуктивношћу, а уз постојећу ретроградну реторику која доминира у јавности, напредак није могућ - наводе из фондације ЦПИ.
БДВ по запосленом важан је индикатор стања у економији земље, због чега фондација ЦПИ даје пет приједлога за подизање ефикасности рада у БиХ.
- Покренути јавне инвестиције - прије свега у инфраструктуру, технологију, опрему, рачунарску интеграцију. Ако запослени имају више средстава на располагању, стварају и више додате вриједности. Затим, подстицати иновативност - не само иновације у технологији, него и у нове производе у складу са 21. вијеком - наводи се у саопштењу.
Додали су да треба унапређивати образовање и константно усавршавати и припремати младе за тржиште рада.
- Давање подршке покретању нових фирми и уласку постојећих у нове дјелатности обезбјеђује бољу ефикасност, стварање више додате вриједности и опстанак на тржишту - наводи се у саопштењу.
Додаје се да треба увести нормативе, вредновање рада и контролу запослених у јавном сектору.
- Тренутно већина јавних предузећа послује с губитком, а трошкови и неефикасност администрације су довели привреду на руб колапса. Искуства других земаља показују да увођење отворености података о раду и трошковима јавног сектора доводи до брзог раста ефикасности и смањења трошкова - стоји у саопштењу.
Значај
Мјерење продуктивности рада посебно је значајно за анализу економског раста, конкурентности и стандарда живота у одређеној економији, као и за појашњење економских предуслова нужних за привлачење домаћих и иностраних инвестиција и друштвени развој.
Раст продуктивности подразумијева повећану вриједност производње, а самим тим и повећање дохотка, што даље омогућава повећање укупне потражње, смањење сиромаштва и напредак друштва уопште.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
