Слиједе нова поскупљења

Глас Српске
Слиједе нова поскупљења

БЕРЛИН - Европска централна банка (ECB) најављује подизање своје каматне стопе и то ће се најприје одразити на новчанике потрошача, а од даљих поскупљења и раста инфлације неће бити поштеђене ни земље југоисточне Европе.

Њемачки завод за статистику забиљежио је у априлу стопу инфлације од 2,4 одсто, највећу у протекле три године, а стручњаци прогнозирају даља поскупљења, пренијела је њемачка медијска кућа Дојче веле.

Стопа инфлације у Њемачкој првенствено је порасла због поскупљења горива, што су прво осјетили возачи.

- У овом тренутку има много разлога за даљи раст инфлације, а један од њих је, на примјер, развој политичке ситуације у Сјеверној Aфрици - изјавио је Ралф Золвен из Комерцбанке.

Цијене су у сталном порасту од јесени 2010. године, а све док инфлација није већа од два одсто, ECB не види опасност за стабилност цијена.

Међутим, будући да је инфлација у Њемачкој прешла ту болну границу, а тренд је у порасту, у ECB се полако примећује "алармантно расположење".

Све указује на то да ће, због све већег ризика од раста инфлације, ECB, која је задужена за давање кредита банкама држава Европске уније, ускоро повећати своје каматне стопе.

Почетком априла, каматна стопа је већ подигнута са један на 1,25 одсто, али ту очигледно неће бити крај, преносе агенције.

Банке које буду посуђивале новац од ECB, аутоматски ће повећати стопе својих кредита, што ће се опет најприје одразити на џеп потрошача и предузетника.

Овај раст имаће утицаја и на банке у југоисточној Европи, које се највећим дијелом налазе у власништву неких од западноевропских банака, а тиме и на потрошаче и предузетнике.

- Стручњаци поручују да ће поскупљења узети још више маха и да ће нам новчаници на крају бити још тањи - изјавио је Штефан Волф са Франкфуртске берзе.

Волф је додао да је то прилично невјероватан развој, ако се у обзир узме чињеница да се прије неколико мјесеци страховало од пада цијена, односно дефлације.

- Aли цијене су ипак у сталном порасту. Овдје се, прије свега, са великом бригом посматра пораст цијене енергије - додао је он.

Најнижа стопа

ECB је током посљедње двије године имала најнижу каматну стопу у историји од један одсто, а сврха јој је била да подстакне привреду у највећој регионалној интеграцији у свијету током финансијске кризе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана