Сламка спаса за Грчку
БРИСЕЛ - Министри финансија еврозоне, послије 13 часова преговора, одлучили су да влади у Атини одобре додатних 130 милијарди евра, а Грчка има задатак да до 2020. године смањи дуг, јавља РТС.
Свјесни досадашњих напора грчких грађана, министри финансија еврозоне истакли су да је неопходно и даље залагање свих сфера грчког друштва, прије свега, додатно резање јавне потрошње.
Предсједник еврозоне Жан-Клод Јункер каже да ће Грчка до 2020. године морати да смањи свој дуг на највише 121 одсто бруто домаћег производа.
- Наредних дана, приватни сектор Грчке покренуће размјену обвезница - наводи Јункер.
Грчка је у прољеће 2010. добила први пакет помоћи од Европске уније и ММФ-а од 110 милијарди евра.
- У протекле две године и ове ноћи, схватио сам да је ово маратон, а то је грчка ријеч. На крају смо ипак постигли договор - описао је преговоре комесар ЕУ за економију Оли Рен.
Тиме ће се, додао је, суштински смањити дуговања Грчке и помоћи реформа њене економије, како би се оживјела привреда и обезбједила нова радна мјеста.
Премијер Грчке, Лукас Пападемос, поново је преговарао с представницима грчких приватних кредитора о отпису стотину милијарди евра дуга, који је достигао 160 одсто бруто домаћег производа.
Међународни монетарни фонд похвалио је напоре Атине у реформисању привреде.
- ММФ ће све усвојене договоре размотрити у другој недјељи марта пред својим одбором који ће одлучити у којој мјери ће допринијети програму помоћи Грчкој - рекла је шефи Фонда Кристин Лагард.
У Бриселу је затражено да Европска унија и ММФ успоставе сталну контролу над одлукама грчке владе о приходима и јавној потрошњи, а поједини аналитичари се питају коме иде новчана помоћ, Грчкој или повјериоцима и тврде да су маратонски преговори доказ да је ријеч о кризи управљања на глобалном нивоу, односно кризи финансијског капитала који не познаје државне границе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
