Сјајни новајлија у ЕУ сада посрће

Данас овај 55-годишњи стоматолог не може да одгонетне шта је пошло по злу у његовој малој алпској земљи, која се суочава са тешком рецесијом и колапсом финансијског сектора у 17-чланој европској монетарној унији, преноси амерички “Aсошијетед прес”.

- Некада смо тако добро живјели. Сада не знамо шта сутра носи - навео је Плут.

Криза би Словенију могла да примора да постане шеста чланица еврозоне, и прва међу бившим социјалистичким земљама тог блока, која мора да затражи пакет помоћи да би избјегла банкрот.

Директни узрок кризе је неконтролисано давање позајмица државних банака тржишту некретнина и непрофитабилним компанијама које сада нису у могућности да отплаћују дугове. Стручњаци, међутим, препознају и основни узрок - упркос привидној модернизацији економије, Словенија заправо никада није завршила транзицију од социјализма ка слободном тржишту.

Умјесто да буде обављена приватизација фабрика и друге имовине, државне компаније углавном су остале у јавном власништву или је структура њиховог власништва мутна, а инострани инвеститори држани су подаље.

- Словенци никада заиста нису пригрлили капитализам - наводи водећи словеначки социолог Нико Тус.

Када је почетком 1990-их почела дезинтеграција бивше Југославије, Словенија је прва и уз најмање штете напустила федерацију, покренувши економске и социјалне реформе. Словеначка извозно оријентисана привреда доживјела је процват крајем 1990-их и почетком 2000-их.

Љубљана се придружила ЕУ 2004. без много буке, модернизовала се, изградила инфраструктуру и модерне путеве и усвојила евро 2007. Такође је имала највише плате и животни стандард међу бившим комунистичким државама које су постале чланице Уније у исто вријеме.

Међутим, у наизглед савршеном систему су се, током глобалне финансијске кризе из 2008, појавиле прве пукотине.

Словенија, са БДП-ом од око 35 милијарди евра, претрпјела је тешку рецесију 2009, када је економија само у једној години потонула за више од осам одсто, а затим наставила да тоне.

Резултат је био оштар пад извоза и животног стандарда, као и раст незапослености, која тренутно износи око 12 одсто, готово двоструко више у односу на 2008. Обим ненаплативих кредита банака нарастао је на шест милијарди евра или око 17 одсто БДП-а.

Савјет

Међународни монетарни фонд наводи да је тренутна рецесија у Словенији, коју описује као једну од најгорих у Европи, показала да је “ранији словеначки економски модел неодржив”.

Предсједник Европске банке за обнову и развој Сума Чакрабарти недавно је Љубљани дао добар савјет.

- У дугорочном је националном интересу Словеније да отвори своју економију за стране инвеститоре - рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.