Синиша Крнета, директор Београдске берзе: Тржишта капитала у региону у лошем стању

- Лекција о значењу тржишне економије није у целости схваћена те, кроз стања берзи у региону, потврђује тезу о берзама као огледалима економија - истакао је Крнета.

* ГЛАС: Какво је тренутно стање на тржишту капитала у Србији? Који су највећи проблеми и каква је његова позиција у односу на земље у окружењу?

КРНЕТА: Функције тржишта капитала Србије у највећој мери су неискоришћене. Приватизациони модели нису обухватали иницијалне јавне понуде као модел приватизације најквалитетнијих српских компанија. Већинска власништва у њима су продата или аукцијом или тендером, тако да су тек резидуали власништва постали доступни на тржишту, а временом су и они, консолидовани у рукама већинских власника, готово ишчезли са тржишта. Такође, већина компанија, које је процес приватизације затекао у корпоратизованом стању, преузета је пре изласка на берзу. Финансирање раста и развоја приватног сектора ослоњено је на једну једину екстерну опцију, а то је кредит.

* ГЛАС: Какве то опасности носи са собом?

КРНЕТА: Ослоњеност екстерног финансирања искључиво на дуг је опасно подједнако по реални сектор и перјанице финансијског тржишта, односно банке, а последице су фаталне. Банке су морале постати изразито опрезне што је довело до пада њихове кредитне активности док је, са друге стране, реалном сектору битно редукован приступ дугу, чак и у условима историјски ниских каматних стопа.

* ГЛАС: На Бањалучкој берзи је већ неко вријеме присутан тренд пада трговања акцијама фирми, док расте тражња за државним обвезницама и трезорским записима. Да ли је у Србији присутан сличан тренд и на који начин је могуће подстаћи обим трговања акцијама?

КРНЕТА: Интерес инвеститора за улагања у државне обвезнице је изражен у целом региону, не само у Републици Српској. Осим релативне сигурности у погледу наплате, што је увек један од мотива, последица је то недостатка озбиљнијих инвестиционих алтернатива, оних ризичнијих, односно корпоративних акција и обвезница. Ако томе додамо историјски ниске пасивне каматне стопе поставља се друго питање, а то је куда би другде инвеститори са новцем ако не у државне инструменте? У региону не постоји адекватна алтернатива овим хартијама од вредности, а та оскудност доноси још једну опасност која се зове бег домаћег капитала.

* ГЛАС: На који начин Србија, односно РС, могу своја тржишта капитала учинити атрактивнијим за инвеститоре?

КРНЕТА: Да би било која транзициона земља учинила своје тржиште капитала атрактивним мора да разуме зашто то ради, чему и коме то служи, па тек потом да креира конкретан акциони план. Све транзиционе земље источне Европе освануле су у првим данима своје транзиције на берзи, не захтевом тржишта, већ декретом односно законом. Ипак, само неколико земаља је то учинило, а пре свега Пољска и донекле Мађарска. Варшавска берза је ту где јесте, јер су тржишне приватизације најбољих пољских компанија искоришћене као погонско гориво за развој тржишта капитала, а уједно и отвориле улазна врата тржишним инвестицијама и креирале емпиријски модел пољском приватном сектору за прикупљање капитала за раст и развој. Због тога је Пољска једина европска економија која је неокрњена прошла кроз ударе светске економске кризе. Пољаци су показали да берза служи расту економије и запошљавању становништва. Другим речима, берзе нису ни коцкарнице ни мјеста за богаћење којекаквих превараната и мешетара, каквим их често представљају они који не разумеју друштвену ролу берзе.

* ГЛАС: Да ли су и на који начин приватизациони модели који су спроведени у Србији, односно у РС, утицали на тржишта капитала?

КРНЕТА: И те како су утицали, и то на начин на који нису смели. Банкари у Србији кажу да не желе преузимати репутациони ризик тестирајући над својим корпоративним клијентима регулаторна решења за иницијалне јавне понуде. Они и даље очекују да држава буде "ледоломац" као што се десило у Пољској или Мађарској. Нажалост, државе нашег региона имају јако мало преосталих компанија у свом власништву које би могле искористити за тако нешто.

* ГЛАС: У којој мјери је у фирмама широм Србије заступљено корпоративно управљање? Како придобити повјерење привреде да користе потенцијал тржишта капитала?

КРНЕТА: Ниво и квалитет корпоративног управљања код листираних компанија на Београдској берзи је из године у годину све бољи. Желим веровати да је и сама Београдска берза допринела томе задржавајући високе критеријуме листинга јер, не чинећи званични листинг лако доступним, додатно чувамо ексклузивност и достигнуте стандарде корпоративног управљања осам листираних компанија и додатно правимо дистинкцију између њих и котираних компанија које нису дио листинга. Верујем да на тај начин градимо поверење и оних компанија које су данас нејавна друштва.

"SeeLink"

* ГЛАС: Како оцјењујете пројекат "SeeLink", који предвиђа спајање берзи из региона и какве би погодности по регионално тржиште капитала могло донијети ово уједињење?

КРНЕТА: "SeeLink" је технолошка платформа која омогућава трансерабилност налога клијената чланова берзи укључених у пројекат и њихову реализацију на одређеним берзама. Надам се да ће овај добар пројекат у будућности бити употпуњен и другим функционалностима. Будућност пројекта ће бити детерминисана квалитетом и квантитетом доступних инвестиционих алтернатива на берзама које покрива. До сада смо били суочени са националним искушењима у разумевању улоге берзи, а са "SeeLink" ће то искушење постати регионално. Вредност исхода овог подухвата је велика, а ја желим да верујем у позитиван предзнак те вредности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.