Шелдон: Пандемија и политичке тензије успоравају економски раст у БиХ

Шелдон у интервјуу за Срну наводи да ће у овој години бити смањен извоз производа минералног поријекла, хемијских производа, базних метала, као и машина и механичких апарата, а да ће бити забиљежен раст увоза, углавном за инфраструктурне пројекте.

Према његовим ријечима, дознаке ће, вјероватно, и даље наставити да пружају подршку постепеном повећању потрошње у БиХ, док се очекује да инвестиције у секторима енергетике, грађевинарства и туризма пруже подршку за отварање радних мјеста, тако да се у средњорочном периоду очекује умјерени раст у земљи.

-Ризике на путу раста представљају продужени утицај пандемије и неуспјех на превазилажењу политичких тензија, као и свеукупна политичка блокада на нивоу БиХ. Рјешавање овог посљедњег олакшало би повратак на досљеднију имплементацију програма социо-економских реформи у земљи - истиче Шелдон.

Осврћући се на 2021. годину, он напомиње да се процјењује да ће економски раст у БиХ достићи око 6,5 одсто, углавном због ниже основице из претходне године узроковане пандемијском кризом.

-То је изузетно остварење раста, будући да је то повећање довело реални бруто домаћи производ (БДП) до нивоа прије кризе - указује шеф Канцеларије Свјетске банке, те појашњава да је реални раст у прошлој години био заснован на повећању извоза и снажном расту приватне потрошње.

Узимајући у обзир чињеницу да је домаћа економија мала, није вјероватно да модел раста заснован на домаћој потрошњи може обезбиједити боље изгледе за развој и смањење неједнакости у приходима земље, према приходима које остварују чланице ЕУ.

-Одрживији модел раста вјероватно би захтијевао прелазак са модела раста вођеног потрошњом на модел раста вођен инвестицијама и извозом производа веће додатне вриједности, што доводи и до повећања продуктивности - наглашава Шелдон.

Да би се олакшао тај прелазак, према његовим ријечима, примјена програма социо-економских реформи биће од кључног значаја, такође и у контексту остваривања помака у правцу чланства у ЕУ.

Указујући на чињеницу да се смањује број становника у БиХ, али и старосна доб, Шелдон напомиње да је неопходно више улагања у људски капитал, односно у дјецу и младе, кроз унапређење образовног система, те прилагођавање здравственог и пензионог система демографским промјенама кроз које БиХ пролази.

-За ово друго је потребна разборита, ефикасна и ефективна фискална политика, коју тренутно карактеришу велико пореско оптерећење и неефикасна јавна потрошња - оцјењује он.

У БиХ су, према Шелдоновим ријечима, издвајања за плате у јавном сектору знатна због велике администрације, а, ипак, неке институције недостају или немају довољан капацитет за приступање ЕУ.

Шеф Канцеларије Свјетске банке за БиХ и Црну Гору сматра да су зато неопходне континуиране структурисане реформе, „без којих ће бити тешко прилагодити структуру и величину, те превазићи ригидности у вези са запошљавањем у јавном сектору, укључујући и предузећа у државном власништву“.

Он сматра да је неопходно и рјешавање питања пензија, али и добро управљање јавним дугом.

Говорећи о стратегији Свјетске банке за период 2022-2026, Шелдон напомиње да је у припреми нови оквир партнерства са земљом (ЦПФ) за наведени период.

Предложени ЦПФ наводи приоритете за рад Групације Свјетске банке у БиХ. Ти приоритети засновани су на анализи свеукупних развојних изазова БиХ, како је назначено у ажурираној Систематској дијагностици земље (СЦД) из јуна 2020. године.

Према Шелдоновом ријечима, у ажурираној СЦД наведено је да демографски трендови, карактерисани старењем становништва и великом емиграцијом, указују на ургентност стварања прилика за рад и квалитетнији живот, укључујући и бољу здравствену заштиту и образовање за становнике који остану, те за продуктиван живот у БиХ.

-Еколошки ризици и њихов утицај на живот и економију, постају све истакнутији. Предложени ЦПФ пружа подршку БиХ за остваривање одрживог опоравка од утицаја пандемије ковида 19, те за реформе у складу са амбицијама земље за придруживање ЕУ и достизање вишег животног стандарда - каже Шелдон.

Према његовим ријечима, кључни циљеви новог ЦПФ-а остају исти као и у претходном, а идентификоване су три шире области на које ће се усмјеравати ангажман Групације Свјетске банке, чак и након циклуса овог ЦПФ-а.

Циљ прве области је повећање инклузивног запошљавања у приватном сектору, друге унапређење одрживог пружања услуга, а треће пружање подршке БиХ на повећању отпорности на климатске промјене.

Шеф Канцеларије Свјетске банке за БиХ и Црну Гору у интервјуу Срни истиче да је у припреми неколико пројеката на захтјев домаћих власти и у блиској сарадњи са њима.

Шелдон прецизира да је ријеч о пројектима који се односе на унапређење здравствених система, отпорност и конкурентност пољопривреде, подршку запошљавању, развој шумарске економије, унапређење квалитета ваздуха, те модернизацију путева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.