Шефу кајмак, радницима сића
Њујорк - Јаз између зарада менаџера и радника повећао се за чак 1.000 одсто од 1950. године, показује истраживање агенције “Блумберг”.
Просјечна зарада менаџера 500 најбољих компанија са листе магазина “Форчун” данас износи 204 просјечне радничке плате. Тај однос је 2000. године био 120:1, 1980. године 42:1, а 1950. године тек 20:1.
- Када су директори умјесто “колико је довољно” почели да се питају “колико могу да узмем”, инвеститорски капитал и људи на извршним функцијама почели су попут хијена да се боре за сваки залогај - рекао је декан Ротман школе менаџмента на Универзитету у Торонту Роџер Мартин, пренијели су портали.
Радници су вјероватно једини који немају никакву корист од историјске профитабилности компанија за које раде.
И други извјештаји су дошли до сличних закључака. Aнализа Aмеричке федерације рада и Конгреса индустријских организација, кровне организације многих америчких синдиката, недавно је саопштила да просјечне зараде директора износе 354 просјечне радничке плате.
Дод-Френков закон о реформи Вол стрита и заштити потрошача, усвојен 2010. године, требало је да омогући већи увид јавности у однос плата менаџера и радника.
Закон садржи мјеру која од јавних предузећа захтијева да објелодане однос зарада менаџера и радника, али готово три године послије усвајања закона, америчка Комисија за хартије од вриједности није почела да примјењује ову одредбу, дјелимично захваљујући великом противљењу пословног сектора.
Сенатор Роберт Менендез, који је аутор ове одредбе, изјавио је да би “одређене компаније могле бити осрамоћене када би се открило да њихови менаџери имају 400 пута веће плате од обичних радника”.
Отпремнине
Бивши руководилац компаније “Џеј Си Пени” Рон Џонсон добио је отпремнину која износи чак 1.795 просјечних радничких плата, након што је смијењен са функције, пошто није успио да ову посрнулу компанију врати на пут опоравка.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
