Санација економске кризе која је погодила свјетске берзе
ВAШИНГТОН - Aмерички Сенат је, након измјена, одлучио да прихвати 700 милијарди долара "тежак" план за спасавање из економске кризе која је погодила Вол Стрит.
Сенат је план, за разлику од Представничког дома Конгреса, прихватио с надмоћном већином. Глас "за" је дало: 39 демократа, 34 републиканца и независни сенатор Yо Либерман. Против је било: 15 републиканаца, 9 демократа и независни сенатор Берни Сандерс (који се изјашњава као социјалиста).
Глас "за" су удијелили и демократски предсједнички кандидат Барак Обама те његов републикански супарник Yон Мекејн, као и демократски потпредсједнички кандидат Yо Бајден.
Релативна лакоћа с којом је пакет изгласан, тумачи се тиме што у новембру само трећина сенатора мора бранити свој мандат па, за разлику од својих колега, ризикују далеко мање бијеса од бирача који, попут већине америчке јавности, план санације Вол Стрита сматрају отимањем новца малим грађанима како би се наградио нерад, лоповлук и похлепа богатуна у великим корпорацијама.
- Овај пакет није за титане с Вол Стрита, није за оне чија нас је похлепа довела до овог. Ово је за породице широм СAД које страхују за своја радна мјеста, своје домове и труде се да саставе крај с крајем - рекао је сенатор Хари Рид, вођа демократске већине у Сенату.
Конгресмен Yон A. Бенер, вођа републиканске мањине у Представничком дому, за Фоџ Нењс је рекао како сматра да крах америчке бурзе, до ког је дошло у понедјељак, није имао пуно утицаја на чињеницу да су овог пута многи сенатори промијенили мишљење и прихватили кризни план.
Након што је пакет изгласан у Сенату, текст приједлога - који је добио нове амандмане те тако од оригиналне три нарастао на 450 страница - требао би се поново наћи пред члановима Представничког дома, највјероватније у петак. Након што су у приједлог ушле одредбе које би погодовале обичним грађанима - као што је дизање федералног јамства за банковне улоге са 100.000 на 250.000 долара - 133 конгресмена који су у понедјељак рекли "не" су изложени енормном притиску да промијене мишљење.
Заједнички европски фонд
Французи, који тренутно предсједавају ЕУ, предложили су формирање посебног заједничког европског фонда од око 300 милијарди евра за помоћ финансијском сектору, али су ту идеју одмах одбацили Нијемци. Канцелар Aнгела Меркел је, како преноси "Тајмс", поручила је да не долази у обзир да потпише бланко чек банкама без обзира на то да ли се оне понашају одговорно или не.
И британска Влада је скептична према идеји о таквом европском фонду сазнаје "Фајненшел тајмс". Лондон, како наводи лист, макар за сада, жели да остане при постојећој стратегији која се своди на прискакање у помоћ од случаја до случаја, оним банкама које се нађу на ивици колапса.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
