СAД одштампала 1,2 билиона долара без покрића
ЊУЈОРК - Федералне резерве СAД (ФЕД) од августа 2007. године до априла 2010. године пласирале су кроз највеће свјетске банке чак 1,2 билиона долара, показују подаци о 21.000 трансакција прикупљених из 29.346 страница докумената и осталих база ФЕД-а, које је објавила њујоршка агенција Бумберг.
Овај податак најбоље говори о размјерама зависности највећих свјетских банака од Федералних резерви СAД-а, преносе портали.
Највећи корисник Федовог новца био је Морган Стенли који је добио 107,3 милијарде долара, затим чувена Ситигруп са 99,5 милијарди долара и Банк оф Aмерика са 91,4 милијарде долара.
Готово половина од 30 највећих корисника Федових средстава односила се на европске компаније. Британска Ројал Банк оф Скотланд повукла је 84,5 милијарди долара, швајцарски УБС 77,2 милијарде долара, а њемачки Хипо Рил Естејт Холдинг 28,7 милијарди долара.
Напор челника ФЕД-а Бена Бернанкеа да спријечи економију од потопа у депресију резултирао је пласирањем огромних количина америчког новца којим су већином кредитиране банке и друге компаније.
Федови службеници су двије године наглашавали како ће откривање идентитета корисника тих пласмана и услови под којима су средства одобравана стигматизовати банке, штетити цијени њихових акција или довести до навале штедиша на банке.
Након што је 2008. године наступила финансијска криза и колапс на америчком тржишту некретнина то је присилило ове компаније на повлачење 669 милијарди долара.
Група највећих комерцијалних банака прошле године је тражила од америчког Врховног суда да барем дио података о ФЕД-овом позајмљивању остане тајна, али је у марту ове године Врховни суд одбио тај захтјев.
Пензионери руше цијене
Aналитичари ФЕД-а упозорили да би сљедеће двије деценије могао изостати опоравак акција у тој земљи због одласка тзв. "бејби бумерса" у пензију током које ће распродавати акције купљене током радног вијека.
Иако је немогуће предвидјети понашање тржишта, аналитичари коментаришу да одлазак "бабџ боомерса" у пензију представља "вјетар у чело" опоравку берзе.
Пад акција
Разочарање што "Банк оф Aмерика" не жели да се ријеши 17 милијарди долара вриједног удјела у кинеској "Грађевинској банци" да би увећала капитал довела је до пада њених акција, које су потонуле за више од 50 одсто од почетка године, што је највећи пад на листи од 30 највећих компанија према индексу "Дау Џонс индустријал евриџ".
Свјетске акције јуче су ослабиле уочи говора Бена Бернанкија крајем ове седмице, док су индекси на берзи у Токију пали након што је снижен кредитни рејтинг Јапана.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
