САД елиминишу Русе преко Хрватске?
Загреб - Хрватска има потенцијал да постане регионално енергетско чвориште, ако буде паметно улагала уз подршку ЕУ и у сарадњи са суседима, каже Џозеф Бајден.
Амерички потпредсједник је то изјавио на тек завршеном засједању Енергетског и економског самита Атлантског вијећа у Истанбулу. Бајден је као најважније чиниоце европске енергетске сигурности у овом дијелу Европе навео управо Хрватску и Румунију.
Ово није први пут да највиши амерички званичници управо Хрватску апострофирају као важан елемент у креирању будуће енергетске сигурности Европе. Прије неколико мјесеци то је нагласио и амерички предсједник Барак Обама, који је казао да се "Русија мора зауставити у ширењу енергетских инвестиција на граници која је сада постављена. Она не смије прећи осовину која се сада протеже од Балтичког до Јадранског мора".
Када говоре о хрватској улози у сузбијању енергетске доминације Русије у Европи, амерички званичници прије свега мисле на градњу ЛНГ терминала на Крку, као и онемогућавање изласка Русима на Јадранско море.
Пројект ЛНГ терминала био је изван интереса САД-а и ЕУ све до ескалације кризе у Украјини и жеље западне Европе да се рјеши енергетске зависности Москве.
Стејт Департмент је одлучио да помогне хрватској влади у реализацији пројекта, па је притиснуо Европску комисију да пројекат суфинансира из својих фондова. Притисак је уродио плодом јер је ЕК недавно одобрила пет милиона евра за израду техничке документације и модела финансирања градње терминала.
Американцима је терминал на Крку важан због коначног циља, а то је повезивање ЛНГ терминала на Крку и оног на Балтику у Пољској, чиме би се створио сјеверно-јужни енергетски коридор Балтик - Крк и омогућило снабдјевање плином Пољске, Чешке, Словачке, Мађарске и Хрватске мимо Русије.
Бајден је истакао како је свјестан да тренутни економски услови многим земљама не омогућују финансирање овако скупих пројеката и позвао чланице Европске уније да заједнички раде на тим пројектима.
"Европа ће морати донијети тешке одлуке у вези с енергетском сигурношћу. Али на том је пољу већ постигнут одређени напредак", истакао је Бајден.
Он је посебно истакао и градњу гасовода од Каспијског језера до Италије којим ће плин из Азербајџана стизати у Европу. Ријеч је пројекту чији је и Хрватска важан дио.
"То ће промјенити игру у вези с енергетском сигурношћу у Европи", нагласио је Бајден.
Ријеч је о гасоводу на који би требало да се прикључи и Хрватска, која би његовом активацијом постала извозник плина у средњу Европу и тако на још један начин припомогла диверзификацији долазних праваца и смањила европску зависност од руског гаса.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
