Са којим се тешкоћама суочавају индустријска предузећ

Глас Српске
Са којим се тешкоћама суочавају индустријска предузећ

Раст индустријске производње у 2006. години износио је 21,3 одсто, а у прошлој години био је око пет одсто. У првих девет мјесеци 2007. године пад производње остварен је у десет од 23 индустријске гране

БAЊA ЛУКA - Низак степен коришћења капацитета, високи трошкови производње, застарјела технологија, ниска конкурентност извоза, стални губици у пословању и недостатак обртног капитала, основне су тешкоће са којима се суочавају индустријска предузећа у Републици Српској. Недовољан и скуп капитал који су ова предузећа користила, такође је негативно утицао на пословне ефекте у прошлој и ранијим годинама. Раст индустријске производње у 2006. години износио је 21,3 одсто, док је у прошлој години био око пет одсто. У првих девет мјесеци 2007. године пад производње остварен је у десет од 23 индустријске гране, а кретао се од 0,6 одсто у производњи медицинских, прецизних и оптичких инструмената, до 82,1 одсто у производњи радио, ТВ и комуникационе опреме. Ипак, да све није потпуно црно, показује податак да је раст индустријске производње у прошлој години остварен у 13 грана, и то од 1,2 одсто у производњи прехрамбених производа, пића и дувана, до 105,4 одсто у производњи текстилних предива и тканина. Охрабрује и чињеница да прерађивачка индустрија, послије дужег периода пада и стагнације, даје значајан допринос порасту укупне индустријске производње у Српској. У Министарству привреде, енергетике и развоја кажу да би ова година по много чему могла да буде преломна у даљем развоју индустрије Републике Српске. - Aктивности на рјешавању проблема приватизације нафтног сектора су завршене - рекао је министар Рајко Убипарип. Влада ће истрајати, наглашава он, на реализацији закључака који се односе на даљи развој дрвопрерађивачке индустрије, који треба да буде заснован на домаћој сировини, извозу, повећању степена финализације и броја запослених. Истовремено ће се наставити и са активностима на окончању приватизације, посебно стратешких предузећа и ефикаснијем вођењу стечајних поступака. Циљ је да се, гдје год је то могуће, кроз реорганизацију стечајног програма и финансијско реструктуирање дугова, покрене производња у "здравим" дијеловима тих предузећа. - Влада ће са своје стране подстицати формирање нових и јачање постојећих кластера, посебно у области дрвопрераде, ауто индустрије, производње пољопривредне механизације, машиноградње и намјенске индустрије - каже Убипарип. Г. ДAКИЋ Највише радника у текстилној и кожарској индустрији Убипарип је нагласио да се програми бржег запошљавања морају заснивати на побољшању положаја оних грана у којима ради највише радника, а то су текстилна и кожарско-прерађивачка индустрија. - С циљем побољшања конкурентске способности индустријске производње, као и побољшања извоза и запослености, Влада ће креирати услове за бољи пословни амбијент, који ће омогућити наставак започетих реформи и убрзати процес приватизације стратешких предузећа - истакао је Убипарип.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана