Руски пркос на Арктику

Арктички океан је руска "нафтна Саудијска Арабија". Наставићемо да трагамо за нафтом увијек и свуда. Ако партнери могу да се прикључе – добро је – а ако не могу ми ћемо наставити сами, изјавио је први човјек "Росњефта" Игор Сечин ових дана послије присилне одлуке америчког "Ексон мобајла" да се повуче из заједничког подухвата истраживања нафте на баснословно богатим налазиштима усред Арктичког круга.

Може ли Русија да задржи статус највећег свјетског произвођача нафте и амбициозног протагонисте нових петроистраживања ако се, према сопственим подацима, ослања на западну технологију у половини домаћих пројеката са уљним шкриљцима и 80 одсто радова на подводним налазиштима?

У палети санкција Запада Русији, кризе у Украјини, Вашингтон је веома прецизно ограничио сарадњу америчких нафташких компанија и специјализованих петрохемијских компанија ("Халибартон", "Шлумбергер"...) са руским партнерима у пословима на Арктику, експлоатацији петролеја из уљних шкриљаца, и подводним истраживањима налазишта црног злата, укључујући и послове на Каспијском језеру.

"Умјесто да се предају пред тим западним санкцијама, Руси су изашли са планом ’русификације’ технологија које ће користити у једном од највећих досадашњих настојања свијета да пронађе нафту у леденим водама Арктичког океана", оцјенио је јуче "Њујорк тајмс".

Одлучан да настави са арктичким бизнисом, "Росњефт" је за слиједећу сезону радова на Арктику (август–октобар) већ резервисао шест платформи једне норвешке компаније и пазарио руско-венецуеланску компанију која се бави екстракцијом нафте са подводних терена. Истовремено, руски нафташи започели су преговоре са кинеским партнерима који су изгледа вољни да дио плутајућих платформи повуку из Јужнокинеског мора на Арктик.

Највећа новина у арени руског нафташког бизниса настала након увођења санкција је ипак ових дана дискретно пласирана вијест да је руски "Гаспром" најавио могућност сарадње са "Росњефтом" у Арктичком кругу, уколико "Ексон мобајл" и слиједеће сезоне буде спутан западним санкцијама. Истина, представници "Гаспрома" су најављену сарадњу дефинисали као "техничку могућност".

Ипак, било каква могућност сарадње "Росњефта" и "Гаспрома" – по западним оцјенама "два озбиљна пословна ривала" – изненадила је посматраче са обије стране Атлантика.

"Умјесто да изазову раздор у најужем кругу пословних сарадника Путина, западне санкције нагнале су их на тијешњу сарадњу. Сама помисао да би два конкурента могла да сарађују да би смањила посљедице санкција, један је од најјачих сигнала да – након седам мјесеци од увођења забране пословања са Русијом, казнене мјере Запада имају управо супротан ефекат од прижељкиваног", оцјењује америчка медијска мрежа Си-Ен-Би-Си.

У међувремену, водеће западне нафташке компаније ових дана више су него уздржане у процјенама колики губитак ће – док трају санкције – претрпети због пресјеченог вишедеценијског бизниса са Русима. Уз пут, западни петробизнис ушао је у некадашњи СССР још 1929. године на позив Јосифа Висарионовича Стаљина.

У четвртак је "Ексон мобајл" из Арктичког круга одшлепао нафтну платформу "Западна Алфа" након што је љетос платио 700 милиона долара за кратки наставак истраживања на налазишту – за које се ових дана испоставило да садржи можда и 750 милиона барела резерви петролеја. Истовремено, "Шлумбергер" је повукао из Русије већину америчких и европских петроексперата који су годинама примјењивали западну технологију на совјетским, а касније и руским налазиштима.

Осека западних петростручњака, високо специјализованих машина за истраживање и експлоатацију петролеума у екстремним условима Сибира и Арктика и финансијске подршке мегапројектима није изазвала малодушност дојучерашњих руских партнера, прије је подстакла њихов пркос. Руски предсједник Владимир Путин одобрио је ових дана оснивање државне компаније за сервисирање петроиндустрије, са циљем да гдје год може и што прије замијени услуге "Халибартона", "Шлумбергера" "Бејкер Хјуа" и осталих, преноси Политика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.