Русија и САД хоће хрватску нафту

Скептици сматрају да ће инвеститори уништити Јадран, а да ће еколошки проблеми бити већи од користи.

Руси и Американци само чекају да Хрватска донесе нови закон који ће да омогући вађење нафте и гаса из Јадрана, а прве бушотине могле би бити постављене већ слиједеће године. Закон је кренуо у процедуру и веома брзо би могао да буде усвојен, а за нафтна поља у Јадрану заинтересоване су многе водеће светске нафтне компаније.

Интерес је већ показала америчка компанија "Ексон", коју би инвестирала у терминал за гас на Крку, а како Хрватска вапи за инвестицијама по многима је то и спас за БДП који незаустављиво тоне. И Руси желе истраживати у Јадрану, а све је више интересовања и из италијанских, француских и енглеских компанија. Проблем као и увијек су скептици, а њих је много и они сматрају да ће инострани инвеститори у завршници да униште Јадран, а да ће еколошки проблеми бити већи од користи.

Док је на италијанској страни Јадрана 118 бушотина, на хрватској је свега 15 и све су у власништву "Ине". Хрватска нафтна компанија, док није прешла у руке Мађара, имала је монопол, а велики дио потребе за гасом и нафтом Хрватска обезбјеђује баш на Јадрану.

"Процјењује се да је на Јадрану залиха од око 700 милиона тона нафте и посве је јасно да постоји интерес иностраних инвеститора", каже познати хрватски стручњак за експлоатацију нафте Мирко Зорић.

Док Хрватска отвара иностраним инвеститорима могућност истраживања у Јадрану, постоји и страх да ће руске и америчке компаније "избушити" све што се може, а крајњи ефект неће за државу бити повољан. И до сада је на Јадрану вредило да се од десет бушотина у једној, али можда, нађе нафта. Ипак, бизнис се показао ипак успјешним.

"Ина Нафтаплин је у педесетак година зарадила 20 милијарди долара и то је увијек био дио нафтне компаније који је доносио највећи приход. Сада више хрватска држава нема новаца за велика истраживања и странци су једини који то могу", сматра Јасминко Умичевић, консултант који добро познаје прилике у хрватско-мађарској нафтној компанији.

Процјењује се да платформа и све око ње кошта и 250 милиона долара, што је много пара и за велике компаније, па се најчешће удружују и стварају конзорцијуме. Тако ће бити и на Јадрану, а држава очекује годишњу зараду од 500 милиона долара. У будућности ће бизнис са нафтом и гасом у Јадрану да донесе и десетке милијарди долара, али треба бити стрпљив и причекати прво резултате истраживања. Оптимистичке прогнозе говоре да би бизнис у Јадрану Хрватској донио повећање БДП-а за чак три одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.