РС остварује суфицит само у једном сектору
БAЊAЛУКA - Република Српска у трговинској размјени са иностранством остварује већи извоз од увоза само у сектору "дрво, папир и намјештај", док у скоро свим осталим секторима остварује знатан дефицит.
Ово су потврдили у Спољнотрговинској комори БиХ и додали да је висок степен покривености увоза извозом у Српској остварен у још два сектора: "руде и метали" и "кожа, крзна и текстил".
- Српска је у спољнотрговинској размјени 2010. године остварила суфицит само у сектору "дрво, папир и намјештај", који износи 156,93 процента, а висок ниво покривености увоза извозом од 94 одсто има у секторима "руде, метали" и "кожа, крзно и текстил" - каже експерт Спољнотрговинске коморе БиХ Игор Гавран.
Он је додао да је суфицит сектора "дрво, папир и намјештај" у РС износио више од 128.500.000 КМ, те да у секторима са највишом додатом вриједности Српска биљежи изразити дефицит.
- У сектору са највишом додатом вриједности финалних производа, односно машине, апарати, механички и други уређаји, остварујемо изразити дефицит - истиче Гавран.
Као кључни узрок дугогодишњег неповољног положаја РС у спољнотрговинској размјени Гавран наводи недовољан обим подстицаја производњи и извозу.
- Позитиван примјер су подстицаји извозницима у текстилној индустрији у Српској, који су добрим дијелом спасли ову привредну грану и омогућили јој да "преживи" рецесију те одржи или чак повећа производњу и извоз - каже Гавран.
Према подацима Министарства трговине и туризма РС, Српска је у 2010. години остварила извоз у вриједности од 2,18 милијарди КМ, а стопа раста извоза износи 30,2 одсто.
- Увоз у вриједности од 4,05 милијарди КМ повећан је за 13,6 одсто. Остварен је дефицит спољнотрговинске размјене од 1,87 милијарди КМ и смањен је за један одсто у односу на 2009. годину - наводе у министарству и додају да је покривеност увоза извозом у РС у 2010. износила 53,7 одсто.
Производи
Многи производи из БиХ, односно РС, истиче Гавран, не могу ући на тржиште ЕУ, прије свега због заостајања у области инфраструктуре квалитета, односно непосједовања неопходних сертификата и друге документације која доказује усклађеност са најзахтјевнијим стандардима квалитета.
- Најмање домаћих производа се може извозити из пољопривредне и прехрамбене индустрије, а најповољнија је ситуација са сировинама, репроматеријалима и производима најнижих нивоа прераде - каже Гавран.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
