Роберт Зелик: Година пуна пријетњи и неизвјесности

Први човјек Свјетске банке састао се у Лондону са британским премијером Гордоном Брауном, у настојању да обезбиједи да потребе земаља у развоју у условима рецесије не буду заборављене на састанку Групе 20, који ће се одржати у Лондону у априлу.

Зелик вјерује да би земље у развоју могле да буду дио рјешења за текућу кризу - ако им се помогне да стану на ноге.

- Aко будемо у стању да обновимо привредни раст у земљама у развоју, то ће помоћу укупном расту свјетске привреде. Дакле, покушавамо да повежемо пројекте са интересима донатора и интересима прималаца инвестиција, било да је ријеч о инфраструктурним пројектима, или пројектима социјалне политике. Различите земље имају и различите интересе у том оквиру - рекао је Зелик.

Зелик је истакао примјер Јапана, као развијене земље која је брзо одговорила на позив, понудивши помоћ кроз фонд од двије милијарде долара намијењен докапитализацији банака у сиромашним земљама и милијарду долара за трговинску помоћ.

Њемачка је дала још 500 милиона долара као помоћ за одржавање ликвидности микрофинансијских пројеката Свјетске банке и исто толико за пројекте инфраструктуре.

Он је изразио наду да ће и Кина убудуће дати више помоћи земљама у развоју.

Док Свјетска банка брине како да се помогне сиромашнима да изађу из кризе, најјаче свјетске привреде настављају да предузимају антирецесионе мјере.

Aмерички предсједник Барак Обама, повукао је још један потез и најавио план вриједан 275 милијарди долара о олакшицама за кориснике стамбених кредита, који би требало да им сачува куће.

Ријеч је о кредитима за некретнине који су виши него што те некретнине вриједе данас на тржишту.

Представљајући овај план, предсједник СAД је посебно истакао ко неће добити помоћ из њега.

- Овај план неће спасавати бескрупулозне и неодговорне људе, тако што ће куповати пореским новцем дугове, које они не могу да отплате и неће помагати шпекулантима који су преузимали превелики ризик, као ни непоштеним зајмодавцима - рекао је Обама.

План америчког предсједника превиђа помоћ за око пет милиона такозваних "одговорних" власника некретнина - да наставе са отплатом кредита које су узели за станове и куће. Стамбени кредити још четири милиона Aмериканаца биће дјелимично отплаћивани из овог фонда, како би што мањи број људи остао без домова током кризе.

Истовремено, британска Централна банка је затражила од владе овлашћење да штампа новац и тако повећа понуду капитала на тржишту, чиме би комерцијалне банке биле приморане да почну, да у већој мјери одобравају пословне кредите фирмама.

Француски предсједник Никола Саркози, понудио је 3,3 милијарде долара за помоћ породицама да се изборе са финансијском кризом, говорећи на једном састанку синдиката и послодаваца, сазваном да би се смирило растуће незадовољство Француза све лошијим економским приликама.

Прекорачење

ББЦ-јев економски аналитичар Бен Шор, јавио је да је и ЕУ у насталој кризи суочена са све чешћим прекорачењем прописаног буyетског дефицита од три одсто бруто националног производа у многим земљама чланицама.

ММФ

Шеф Међународног монетарног фонда Доминик Штраус Кан за BBC је изјавио да очекује да ће бити још земаља које ће тражити њихову финансијску помоћ, како би преживјеле финансијску кризу. Исланд, Мађарска и Украјина прошле су године биле присиљене да се обрате организацији за помоћ. Штраус Кан упозорава на "другу рунду" нација, које ће бјежећи од банкрота затражити помоћ ММФ-а. Додао је како је криза "далеко од краја".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.