Ризик од још дубље привредне кризе

Глас Српске
Ризик од још дубље привредне кризе

ВAШИНГТОН - Постоји ризик да текућа привредна криза у Европи постане још дубља, а период опоравка буде дужи него што се раније предвиђало, ако се настави пад пословног повјерења и тражње у глобалној економији, упозорили су експерти Међународног монетарног фонда (ММФ) у најновијој анализи стања здравља европске привреде, пренио је Танјуг.

Глобална финансијска криза је веома негативно утицала на најразвијеније, али и европске привреде у успону, истиче се у анализи под насловом "Изгледи регионалне економије: Европа", која је објављена на сајту ММФ.
ММФ прогнозира да ће се привредни раст у најразвијенијим европским економија ове године смањити за четири одсто, док би у 2010. години требало да опадне, али благо.
Пад економске активности у европским земљама, које су од почетка ове деценије имале снажан привредни успон, биће ове године, како оцењује ММФ, још већи - минус 4,9 одсто, док ће се током 2010. минимално увећати.

Привредни раст у Њемачкој, чија привреда је без премца у зони евра и цијелој ЕУ, опашће ове године, према процјени ММФ, 5,6 одсто, осјетно више него што се раније предвиђало.
За Италију се у 2009. прогнозира пад привредне активности од 4,4 одсто, за Велику Британију - 4,1, Шпанију - 3,3, а Француску и Швајцарску три процента.   У свих пет наведених земаља и идуће године се очекује благ негативан привредни раст, изузимајући Француску, у којој би требало да се оствари минималан скок економске активности.   

У Русији ће негативан економски раст ове године бити још већи - минус шест одсто, док се за Чешку, Мађарску и Пољску предвиђа пад бруто домаћег производа (БДП) од 3,5 одсто, 3,3 и  0,7 процената. Мађарска би и идуће године требало да има благо негативну стопу раста, док ће чешки БДП стагнирати, а пољски се увећати за 1,3 одсто, прогнозирају стручњаци ММФ-а.
Стварање услова за јачи привредни опоравак подразумијева усаглашену акцију на европском нивоу, оцјењују економски стручњаци ММФ-а и препоручују, између осталог, да се посебна пажња обрати на докапитализацију банака, осигурање ликвидности и рјешавање проблема лоших зајмова.
Чланицама Европске уније препоручено је да у вођењу фискалне политике обрате пажњу и на стање јавних финансија и висину буџетског дефицита.

Снижење камата

У извјештају ММФ се истиче да макроекономска политика треба у Европи да осигура јачање тражње, док централне банке морају користити сва расположива средства да снизе каматне стопе до минималног нивоа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана