Ризични кредити већи за пола милијадре
БAЊAЛУКA - Неквалитетни кредити у БиХ на крају трећег квартала ове године износили су 1,83 милијарди марака и у односу на исти период прошле године већи су за око 580 милиона КМ, показују подаци Централне банке БиХ.
Неквалитетни кредити у овом периоду износили су 12,6 одсто од укупно одобрених кредита у БиХ.
- У поређењу са истим периодом 2010. године, када су неквалитетни кредити износили 1,25 милијарди КМ или 9,2 одсто од укупно одобрених кредита, видимо да је тај удио повећан. Подаци показују да је за годину дошло до повећања неквалитетних кредита за око 580 милиона КМ - казали су у Централној банци.
Укупно одобрени кредити на крају септембра ове године износили су 14,51 милијарду КМ, док су у истом периоду 2010. године износили 13,64 милијарде КМ.
У Централној банци истичу да раст неквалитетних кредита може имати негативан утицај на ликвидност банкарског сектора у БиХ, али да треба имати у виду и структуру кредита.
- Повећање неквалитетних кредита у дугорочним кредитима не би требало значајно да утиче на ликвидност банкарског сектора, док повећање неквалитетних кредита у краткорочним кредитима може утицати, али је њихово учешће у неквалитетним кредитима мање - нагласили су у Централној банци БиХ.
Економски аналитичар Зоран Павловић каже да је повећање неквалитетних кредита алармантан податак, иако они у укупним кредитима још увијек немају велико учешће.
- Чињеница да је дошло до повећања износа кредита који се не враћају на вријеме у БиХ није неочекивана, посебно ако се има у виду свеопшта криза која се дешава у свијету, па самим тим и код нас. Овај пораст је забрињавајући прије свега за пословне банке, а много мање за штедише, јер је механизам заштите људи који штеде и држе новац у банкама доста добро дизајниран кроз агенције за банкарство. Тако да, ако дође до неквалитетног кредита банка је обавезна да из својих средстава обезбиједи комплетан износ кредита - казао је Павловић.
Рјешење
Павловић је истакао да је неликвидност, која тренутно влада на тржишту, погодила све пословне субјекте и да је неопходно изнаћи начин да се тај проблем превазиђе.
- У ситуацији као што је сада, када нема нових инвестиција и дотока свјежег капитала, мора се тражити могућност репрограма или изналажења других начина помоћи субјектима који би са неким повољнијим кредитним аранжманима могли да наставе свој рад и тако сачувају радна мјеста - казао је Павловић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
