Рибарство у раљама високих трошкова
БАЊАЛУКА - Увоз рибе и рибљих прерађевина у БиХ лани је за око 32 милиона КМ био већи у односу на годину раније, а разлог за тај скок је, тврде произвођачи, десеткована производња шарана код нас и у Европи, наводећи да је комплетан сектор у раљама дивљања цијена репроматеријала, али и климатских промјена.
Према подацима Агенције за статистику БиХ, од јануара до децембра прошле године из земље је извезено рибе и рибљих прерађевина у вриједности од 56,6 милиона марака, док је увоз премашио 107,7 милиона. Годину раније из земље је извезено 50,5 милиона марака ове робе, а увоз је износио 75,8 милиона КМ.
Директор компаније “Тропик рибарство” Зоран Тепић објашњава да, када је у питању свјежа риба, главни разлог раста увоза је тај што је и у РС и ФБиХ већ годинама драстично смањена производња шаранских врста рибе. Када је у питању пастрмка, тврди да је ситуација знатно боља.
- У нашој компанији примарна производња лани је расла. Произвели смо око 2.000 тона калифорнијске пастрмке и 65 одсто извезли јер тржиште БиХ не може апсорбовати укупну домаћу производњу те врсте рибе. Главна тржишта су нам Србија, Хрватска, Словенија и Италија - рекао је Тепић за “Глас”.
Додао је да су производњу прошле године пратили бројни проблеми.
- У погледу набавке сировине, доступности и цијене ситуација је била тешка и изазовна. Рибља храна коју набављамо из земаља ЕУ поскупјела је изнад 50 одсто, а тај раст није пратила цијена финалног производа. Пастрмка је лани поскупјела између 18 и 20 одсто, пратили смо ниво инфлације, а не реалне трошкове јер би то био велики удар на потрошаче. Ове године очекујемо додатно поскупљење од око десетак одсто како бисмо опстали - рекао је Тепић и додао да килограм неочишћене пастрмке у малопродаји кошта девет КМ, а очишћене између 12 и 13 марака.
Директор компаније “Бутрекс рибарство” Вељко Буђен наводи да је и лањска суша негативно утицала на производњу.
- Водостаји ријека су били ниски, риба се није хранила на адекватан начин, све је утицало да је буде мање. Генерално гледано, клима се знатно промијенила. Температура воде је за неколико степени порасла у односу на прије деценију. У рибњацима сам 2020. године имао хаварију, изгубио млађ, тако да сам лани успио извести тек 400 тона пастрмке у Србију и Црну Гору, а 2019. године извозио сам до 700 тона - објашњава Буђен.
“Рибарство Марјановић” из Дервенте је међу ријеткима у БиХ који се баве производњом шарана, а прате их проблеми као и произвођаче пастрмке.
- Шаран у велепродаји кошта 11, 12 марака по килограму, а у малопродаји око 14 КМ. Та цијена је доказ велике тражње, а мале понуде, односно производње. Прошлу годину су обиљежили проблеми са водом, сушом, скупом храном, а тако је било и у Хрватској, Србији, Мађарској, Чешкој. Ми снабдијевамо искључиво домаће тржиште и чини ми се да нико из БиХ не извози шарана јер немамо довољне количине ни за наше потрошаче - рекао је директор “Рибарства Марјановић” Станиша Марјановић наводећи да је нереално очекивати да дође до додатног поскупљења шарана јер су, како каже, и садашње цијене превисоке за стандард грађана БиХ.
Подстицаји
Произвођачи у Српској жале се и на мале подстицаје.
- За примарну производњу подстицаји по килограму произведене и продате рибе износили су 0,50 КМ, с тим да је лимит по једној компанији био 75.000 КМ. И то је добро за мале произвођаче, који узгоје до 150 тона рибе годишње, али ми који производимо по неколико хиљада, добијемо свега неколико фенинга подстицаја, за разлику од колега из ФБиХ који имају више од једне марке по килограму. Самим тим имамо нелојалну конкуренцију у земљи - рекао је Зоран Тепић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
