Република Српска највеће електроенергетске инвестиције у региону
Врњачка Бања - У Републици Српској реализују се неке од највећих електроенергетских инвестиција у југоисточној Европи, а до краја године очекује се градња најмање седам хидроенергетских објеката инсталисане снаге до пет мегавата, изјавио је министар индустрије, енергетике и рударства Жељко Ковачевић.
Ковачевић је, отварајући Четврти међународни CEDEF енергетски форум у Врњачкој Бањи, рекао да се у наредном периоду очекује интензивирање сарадње са Србијом и заједничким партнером Италијом на реализацији изградње хидроенергетског система "Средња Дрина".
Он је подсјетио да су Стратегијом развоја енергетике Републике Српске до 2030. године предвиђене инвестиције у електроенергетски сектор веће од шест милијарди евра.
Говорећи о пројектима који се већ реализују у Републици Српској, Ковачевић је навео Термоелектрану "Угљевик три", процијењене вриједности око 700 милиона евра, и Термоелектрану "Станари", вриједности око 400 милиона евра, док се у области хидроенергетике успјешно реализује изградња хидроелектране Мрсово на ријеци Лим, те хидроелектране Улог на Неретви и Дабар на сливу ријеке Требишњице.
Министар развоја, енергетике и заштите животне средине Србије Зорана Михајловић рекла је да ће Србија у наредних двије и по године имати најмање 200 нових минихидроелектрана, док ће до 2020. године имати 1.092 мегавата нових капацитета обновљиве енергије.
"Од великих енергетских објеката, до краја године би требало да знамо ко ће бити партнери у изградњи хидроелектрана Бистрица и Ђердап три", најавила је Михајловићева и додала да инвеститоре у наредном периоду очекују бољи услови, односно амбијент за рад.
Михајловићева је навела да у прилог томе иде и приоритет државе да са постојећих 90, потребне дозволе за изградњу мини хидроелектрана сведе на пет до седам, чиме би инвеститор требало да добије дозволу за изградњу у року од два мјесеца.
Она је најавила и отварање инфо линије при Министарству за све заинтересоване инвеститоре у обновљиве изворе енергије, која ће бити отворена 24 часа.
Секретар Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине Војводине Наташа Павићевић Бајић истакла је да је на хидросистему Дунав-Тиса-Дунав планирана изградња 12 хидроелектрана укупне снаге 20 мегавата, са годишњом производњом од 90 милиона киловат-часова.
"Међутим, до напретка у изградњи хидроелектрана није дошло, а кључни проблем су имовинско-правни односи постојећих водопривредних објеката", упозорила је Бајићева.
Она се осврнула и на велике неискоришћене могућности код примјене геотермалне енергије у даљинском систему гријања, јер топлотна снага до сада истражених хидрогеотермалних ресурса из 78 бушотина на подучју Војводине износи 72.61 мегавата.
Предсједник Управног одбора предузећа "Електропривреда Србије" Аца Марковић изјавио је да је ова компанија ове године извезла 2,5 милијарде киловат-часова, док се до краја године очекује производња од 36 милијарди киловат-часова електричне енергије.
Он је навео и да је од јула до почетка августа ове године ово предузеће склопило 38 уговора о откупу електричне енергије од повлашћених произвођача и да их у наредном периоду очекује нових 8,2 милијарди киловат-часова електричне енергије.
На скупу је потврђено да је потреба за искоришћавањем водног потенцијала за производњу енергије већа него икада и да је изградања мини хидроелектрана од велике важности за обезбјеђивање енергетске стабилности у цијелом региону.
Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине Србије верификовало је коначну листу потенцијалних инвеститора за изградњу мини хидроелектрана на укупно 213 локација, док је у припреми и тендер за око 100 нових локација.
Потрошња воде се два пута пута брже повећава него број становника, док се само 10 одсто отпадних вода прерађује, а значајан број локалних самоуправа у Србији нема развијену ни канализациону инфраструктуру, констатовано је на форуму.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
