Регионална сарадња доминантна тема другог дана Јахорина економског форума (ФОТО)

Жарко Марковић
Регионална сарадња доминантна тема другог дана Јахорина економског форума (ФОТО)

ЈАХОРИНА – Регионална сарадња и увезивање компанија из различитих области, олакшице произвођачима и помоћ државних органа у цијелом процесу теме су које су доминирале другог дана седмог Јахорина економског форума.

На панелу Један регион једно тржиште поручено је да сви на западном Балкану треба да развијају властите економије, али да никако не смију занемарити развој регионалног тржишта.

Истакнуто је да су политичке предрасуде често кочница развоја, али и да регионалне иницијативе могу у великој мјери да помогну привреду.

Ипак, и поред постојања неколико регионалних иницијатива као што су Отворени Балкан или Берлински процес, привредници су указали да су бројне добре идеје остале само мртво слово на папиру и да у пракси нису заживјеле. Нарочито је указан на проблем превеликог задржавања робе на границама због чега привреда, према неким процјенама, годишње губи око 300 милиона евра.

- Док не схватимо да је наш економски императив да сарађујемо упркос траумама и размирицама из прошлости, нећемо радити у корист својих грађана – истакла је генерални директор компаније Мтел Јелена Триван.

Она је додала да је компанија на чијем је челу одличан примјер успјеха на заједничком тржишту западног Балкана.

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац истакао је да сви у региону треба да што више енергије уложе у причу о окупљању и заједничком тржишту.

- Без јединственог тржишта имаћемо низ проблема ако не будемо знали елиминисати баријере које успоравају привреднике – навео је Кошарац.

На панелу „Регионално енергетско тржиште“ министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић изјавио је да Српска за пет година 60 одсто енергије може добијати из зелених извора, што је реалан план и показатељ високог нивоа одговорности земље према укупној енергетској транзицији која се данас у Еропи и Свијету спроводи.

Он је појаснио да енергетска транзиција значи потискивање угља као енергента за производњу електричне енергије, за чију је реализацију потребан искрен и упоран однос у Европи, што тренутно није случај.

- Политика Европе је лицемјерна, чак и са елементима хипокризије, јер све прилагођава својим потребама, а када јој нешто не иде у корист, онда одустаје од+ тога. Европа се одрекла руског гаса, али су бројне земље, укључујући Фрацуску наставиле да га увозе, тако да се та политика прилагођавања сопственим инетересима преноси и на земље Балкана - нагласио је Ђокић.

Ђокић је рекао да је угаљ у земљама на Балкану базни енергент и немогуће је одустати од њега како је то ЕУ предвиђела, наводећи случај Њемачке која покреће конзервиране термоелектране.

- Република Српска и БиХ као мале земље требају да воде рачуна о својим интересима и морају да обезбиједе сигурно снабдијевање потреба домаћих купаца.

Не треба заборавити и да електропривреде запошљавају много људи, а потребно је обезбиједити енергију за инвеститоре - навео је Ђокић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана