Рецесија у ЕУ потапа привреду БиХ
БАЊАЛУКА - Мала и отворена економија БиХ и даље не успијева да се отргне глобалним нестабилностима што потврђују подаци о паду извоза за 11 мјесеци ове године од чак 6,6 одсто у односу на лани, а привредници наводе да ће идућа година бити још тежа, јер ништа не указује на скори опоравак како европске, тако и домаће економије.
Према подацима Агенције за статистику БиХ, за 11 мјесеци ове године на ино-тржиште пласирана је роба вриједна 15,478 милијарди КМ, а пад извоза биљежи се и код земаља ЦЕФТА и на тржиште ЕУ.
Од јануара до новембра ове године БиХ је у земље ЦЕФТА пласирала робу вриједну 2,893 милијарде КМ што је за 4,2 одсто мање него у истом периоду 2022. године. Извоз у земље ЕУ износио је 11,345 милијарди КМ, што је за 7,4 одсто мање него у истом периоду лани.
У Дирекцији за економска планирања БиХ истакли су да је БиХ у овој години имала успорен тренд економског раста, запослености и инфлације.
- Макроекономска кретања у БиХ директно су условљена економским трендовима и ситуацијом у ЕУ и даља економска кретања земље искључиво ће бити везана за европске интеграције и економију Уније - саопштено је јуче након састанка представника Дирекције са члановима Заједничке комисије за економске реформе и развој Парламента БиХ.
На састанку је изражена забринутост у погледу појединих статистичких показатеља који, између осталог, указују на пад индустријске производње, ограничене стране инвестиције, као и неискориштене потенцијале у области производње и извоза електричне енергије и питке воде.
Пад индустријске производње брине и првог човјека Привредне коморе РС.
- У Српској још немамо показатеље за 11 мјесеци, али они су од јануара до октобра доста негативни. Индустријска производња је за десет мјесеци пала за два одсто у односу на лани, али је далеко већи проблем што је прерађивачка индустрија имала пад физичког обима производње од 5,3 одсто што је показатељ кризе. То се рефлектовало и на спољнотрговинску размјену. Из мјесеца у мјесец расте спољнотрговински дефицит и ти трендови нису нимало добри - рекао је за “Глас” директор Привредне коморе РС Перо Ћорић.
Он је додао да је најпогођенија дрвна индустрија гдје је пад обима производње већи од 25 одсто.
- На удару су и металски и обућарски сектор. Многа предузећа још нису потписала уговоре за сљедећу годину, а огроман је и притисак страних партнера на смањење цијена док трошкови производње расту. Још није дефинисан ни износ најниже плате у идућој години, а све то привреду доводи у неизвјесну ситуацију и наговјештава још тежу пословну годину. Инфлација јесте стављена под контролу, али је и даље је у високим процентима и не иде у прилог развоју економије - рекао је Ћорић.
И директор и власник Фабрике обуће “Дермал” из Котор Вароша Раденко Бубић тврди да ће идућа година бити још гора по привреду.
- Свакодневно се отказују наруџбе, продаја модне обуће биљежи пад од 50 одсто, а војне и радне 20 одсто. Нисмо успјели продужити све уговоре које смо имали лани, преговарамо са другим купцима и добављачима, видјећемо шта ће бити. Сваки мјесец информације које стижу из Европе су све горе и сматрам да ће у фебруару и марту бити најгоре - додао је Бубић.
Боловања
Раденко Бубић каже да рад његовог предузећа отежава чињеница да је сваки дан на боловању између 180 - 200 радника.
- У овом времену кризе то нити могу нити хоћу да плаћам, тако да је план да се у скорије вријеме ријешимо једног броја нерадника који су нон-стоп на боловању и не остварују никакву продуктивност - додао је Бубић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
