Рата кредита у францима све већа
БАЊАЛУКА - Стални раст швајцарског франка, који је почетком седмице достигао нови рекорд у земљама региона, све више отежава отплату кредита у Српској и БиХ, лицима и предузећима која су узела зајмове у овој валути јер ће им рате бити све веће.
Рекао је то "Гласу Српске" економски експерт Спољнотрговинске коморе БиХ Дуљко Хасић и нагласио да тренутне неповољне прилике у земљама Европске уније указују на то да ће вриједност евра и даље слабити, због чега вриједност франка, иако он остаје на реалном нивоу, расте.
- Стање постаје драматично, а највише забрињава то што надлежне институције још нису ништа предузимале по питању кредита који су одобрени становницима БиХ прије неколико година у тој валути - истакао је Хасић.
Он је додао да, усљед раста вриједности франка, расту и рате за отплату ових кредита, због тога што је валутна клаузула везана за франак.
За колико тачно ће рата бити већа, они који су узели кредит у францима видјеће тек када им рата стигне на наплату.
- Друге земље су одавно укинуле ову клаузулу. Било би неопходно да се лицима која су узела кредите у овој валути омогући одгађање отплате на дужи временски период да се пронађе неко друго рјешење - истакао је Хасић.
Напоменуо је да, иако у БиХ свега неколико банака одобрава зајмове у швајцарској валути, многа лица у БиХ су узела стамбене кредите у овој валути.
- Због сталног раста франка, лица која су 2008. године узела кредите у овој валути сада имају већу главницу него када су узела кредит, дакле иако по три године отплаћују зајам, износ који дугују је остао исти - рекао је Хасић.
Хасић је нагласио да банке у БиХ, нарочито послије рецесије, нису смјеле да везују валутну клаузулу за швајцарски франак.
Говорећи о повољностима приликом штедње у овој валути, Хасић је истакао да, с обзиром на то да није могуће дугорочно прогнозирати стање у овој области, тако није могуће ни давати препоруке о томе да ли штедјети новац у овој валути.
Преливање кризе
На посљедњи раст франка, осим Грчке, утицали су и најновији проблеми са Италијом, којој пријети "грчки синдром". Наиме, политичка нестабилност и страх да се криза не прелије и на друге чланице еврозоне довели су до значајног губитка италијанских банака на берзама, док су премије које Италија плаћа код задуживања достигле рекордни ниво од увођења евра.
Рата кредита у францима све већа
Тања Шикањић
ПИШЕ: ТАЊА ШИКАЊИЋ
танјасиЖглассрпске.цом
БАЊАЛУКА - Стални раст швајцарског франка, који је почетком седмице достигао нови рекорд у земљама региона, све више отежава отплату кредита у Српској и БиХ, лицима и предузећима која су узела зајмове у овој валути јер ће им рате бити све веће.
Рекао је то "Гласу Српске" економски експерт Спољнотрговинске коморе БиХ Дуљко Хасић и нагласио да тренутне неповољне прилике у земљама Европске уније указују на то да ће вриједност евра и даље слабити, због чега вриједност франка, иако он остаје на реалном нивоу, расте.
- Стање постаје драматично, а највише забрињава то што надлежне институције још нису ништа предузимале по питању кредита који су одобрени становницима БиХ прије неколико година у тој валути - истакао је Хасић.
Он је додао да, усљед раста вриједности франка, расту и рате за отплату ових кредита, због тога што је валутна клаузула везана за франак.
За колико тачно ће рата бити већа, они који су узели кредит у францима видјеће тек када им рата стигне на наплату.
- Друге земље су одавно укинуле ову клаузулу. Било би неопходно да се лицима која су узела кредите у овој валути омогући одгађање отплате на дужи временски период да се пронађе неко друго рјешење - истакао је Хасић.
Напоменуо је да, иако у БиХ свега неколико банака одобрава зајмове у швајцарској валути, многа лица у БиХ су узела стамбене кредите у овој валути.
- Због сталног раста франка, лица која су 2008. године узела кредите у овој валути сада имају већу главницу него када су узела кредит, дакле иако по три године отплаћују зајам, износ који дугују је остао исти - рекао је Хасић.
Хасић је нагласио да банке у БиХ, нарочито послије рецесије, нису смјеле да везују валутну клаузулу за швајцарски франак.
Говорећи о повољностима приликом штедње у овој валути, Хасић је истакао да, с обзиром на то да није могуће дугорочно прогнозирати стање у овој области, тако није могуће ни давати препоруке о томе да ли штедјети новац у овој валути.
Преливање кризе
На посљедњи раст франка, осим Грчке, утицали су и најновији проблеми са Италијом, којој пријети "грчки синдром". Наиме, политичка нестабилност и страх да се криза не прелије и на друге чланице еврозоне довели су до значајног губитка италијанских банака на берзама, док су премије које Италија плаћа код задуживања достигле рекордни ниво од увођења евра.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
