Рат у Грчкој због мјера штедње

На тај начин ове године треба да се уштеди 3,3 милијарде евра, а до 2015. године 14 милијарди. Мјере подразумијевају отказе за 15 хиљада радника у јавном сектору, либерализацију радног законодавства и смањење минималне плате за 20 одсто. Посланици су одобрили и повезани договор о отписивању 100 милијарди евра дуга од стране приватних банака.

Драматично усвајање нових мјера штедње изазвало је ерупцију протеста, па је док је Скупштина засједала, протестовало више од 100.000 грађана, међу њима и читаве породице. Свјетски медији пренијели су да је Грчка на ивици грађанског рата.

Сукоби су избили у недјељу касно поподне када су десетине хиљада људи, одазивајући се позиву синдиката, дошле на централни атински трг Синтагма испред зграде парламента.

Једна група је бацала флаше, каменице и "молотовљеве коктеле" на полицију, која је реаговала испаљивањем сузавца и шок-бомби. Немири су се у вечерњим часовима из Aтине проширили и на друге градове, укључујући Солун, а полиција је ухапсила 23 протестанта и још 25 притворила.

Протестанти су се покушавали пробити кроз кордон полиције до парламента, па је запаљено неколико историјских грађевина.

Трг Синтагма био је права "ратна зона", експлозије са улице су се чуле у парламенту, а чак су и посланици могли осјетити сузавац.  Само у Aтини је у протестима запаљено 60 зграда, док су многе продавнице опљачкане. Ватрогасци су јуче гасили тињајуће зграде, а специјалне екипе рашчишћавале улице.

Би-Би-Си пише како нови сукоби нису забиљежени послије гласања.

- Вандализам, насиље и разарање нема мјеста у једном демократском друштву и то не може да се толерише - поручио је грађанима премијер Лукас Пападимос.  Пападимос, технократа и познати финансијски стручњак, свјестан је да спровођење програма неће бити лако, али обећава да ће то бити "краткорочно одрицање грчког народа".

Грађани с друге стране, кажу да више не могу да се одричу, да су досадашње мјере штедње угрозиле њихов животни стандард. Они траже да се терет финансијске кризе подједнако расподијели на се слојеве друштва, а не само да се сваљује на леђа оних који живе од плата и пензија.

- Што је много, много је - преносе медији изјаву легендарног Манолиса Глезоса (89), националног хероја који је 1941. године са Aкропоља скинуо њемачку и поставио грчку заставу.

У кампањи против "продавања Грчке", како истичу многи демонстранти, учествовао је и чувени композитор Микис Теодоракис (86) који је био у групи грађана на коју је полиција бацила сузавац и том је приликом повријеђен.

Усвајање програма  изазвало је дубоке подјеле и у коалиционим партијама. Десничарски ЛAОС је напустио владу Пападимоса, док су ПAСОК и Нова демократија, због унутрашњих неслагања, избацила из својих редова 22 односно 21 посланика. Само захваљујући томе парламент је могао да усвоји спорни програм штедње. Од укупно 300 посланика, гласало је 278. За мјере штедње је гласало 199, док их је 74 било против.

Најновије мјере штедње су биле предуслов за добијање новог зајма из "пакета" ММФ-а и европских финансијских институција од укупно 130 милијарди евра. Грчка би, без тих средстава, већ у марту банкротирала.

Министар финансија Евангелос Ванизелос је казао да није питање "хоће ли се смањити неке плате и пензије, већ хоћемо ли моћи исплатити и те снижене плате и пензије".

Реакције

Европска комисија поздравила је усвајање мјера, али  је и осудила насиље уочи гласања.

Комесар ЕУ за економска и монетарна питања Оли Рен изјавио је да је одлука грчког парламента "кључни корак напријед" према добијању другог пакета финансијске помоћи.
Њемачки канцелар Aнгела  Меркел поздравила је одлуку грчког парламента, али у Берлину истовремено наглашавају да договорене мјере треба да се досљедно спроведу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.