Рат Руса и САД за Латинску Америку
Вашингтон, Москва - Латинска Америка постала је главна сфера економског интересовања Русије и Запада након што су САД и ЕУ увеле санкције Русији, а руска страна предузела идентичне контрамјере.
Обје стране које су отпочеле рат економским санкцијама објавиле су да су усред преговора са јужноамеричким државама Бразилом, Чилеом, Аргентином и Еквадором које би својом пољопривредно-прехрамбеном производњом, нарочито месом и рибом, могле да се промовишу као најозбиљнија замјена производима који су се нашли на удару санкција.
Неименовани представник Европске комисије изразио је наду да ће ти преговори бити успјешни и да те државе неће нечасно зарађивати на компликованој ситуацији. Руске власти раније су саопштиле да су са истим државама договориле повећане испоруке на руско тржиште. То се првенствено односи на говедину из Бразила и рибу из Чилеа. Удружење бразилских произвођача меса објавило је да је извоз говедине знатно порастао у јулу због двоструко већих поруџбина Русије. Извоз говедине из Бразила у јулу је порастао за 19 одсто на годишњем нивоу на 692 милиона долара, док је извоз у Русију повећан за 113 одсто на 181 милион долара у односу на исти мјесец лани.
Аналитичари наводе да притисак на латиноамеричке државе долази са обје "зараћене" стране, али да Европска унија нема снагу утицаја којим би главне државе Латинске Америке, па ни Еквадор, могла принудити да као своју прилику пропусте рат санкцијама између Запада предвођеног САД и Русије. Међу главним државама Јужне Америке једна је партнер Русији, а друга то жели да постане. Бразил најуже сарађује са Русијом у склопу блока БРИКС, а Аргентина жели да им се придружи. САД, међутим, већ имају инструментариј за преговоре са Бразилом, Чилеом и Аргентином, али питање је да ли ће значајан износ размјене са државама Јужне Америке жртвовати због европских интереса, као што је Европа своје економске интересе жртвовала америчким политичким идејама. Кључна чињеница је да од размјене санкција са Русијом Америка, иако њихов инспиратор, трпи малу штету.
Санкције су унијеле немире и унутар ЕУ, а пошто оне највише погађају мала и средња предузећа, фармере и периферне државе захтјеве за компензацију од Брисела већ најављују многе државе. Међу њима су Грчка, која је на очекиваном великом губитку због забране извоза воћа у Русију, те Финска и Аустрија које трпе због ембарга на извоз млијечних производа. Европски фонд за компензације износи око 400 милиона евра и уколико санкције потрају, никако неће бити довољан да покрије њима изазвану штету.
Азија
Од рата санкцијама поред Латинске Америке највише би могла да профитира Азија. Кина, једина стална чланица Савјета безбједности УН, која у том рату не учествује, већ је објавила да ће у граничној провинцији са Русијом увести нову царинску контролу са убрзаном процедуром за прекогранични промет воћа и поврћа. Суптилном престројавању на глобалном нивоу допринијеле су и Бјелорусија и Казахстан, које са Русијом чине царинску унију, објавом да се неће придружити руским санкцијама ЕУ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
