Растерећење привреде мора бити приоритет
Бањалука - Кључне реформе планиране у овој години, с циљем растерећења привреде, нису спроведене, тако да је година на измаку била година стагнације, а главни приоритети власти у идућој години морају бити растерећење привреде и остварење већих стопа раста.
Оцијенили су то економски аналитичари и привредници у РС, наводећи да је Влада РС почетком ове године кренула са значајним реформама, али да су оне, како је година одмицала, изостале.
Предсједник Привредне коморе РС Борко Ђурић истакао је да су власти Српске на почетку године оштро кренуле са реформама, али да су резултати изостали јер оне нису биле корјените, док су неки закони условљени доношењем других закона, тако да ни ту није ништа урађено.
- Није дошло ни до оног минималног смањења стопе доприноса које је најављено. Такође, планирано је доношење низа других закона који још нису донесени, а између осталих, ту је и закон о раду који је јако битан - казао је Ђурић.
Он је истакао да ће кључни изазови бити и даље они на којима привредници већ годинама инсистирају, а то је смањење фискалних и парафискалних намета, доношење квалитетног закона о раду, као и корјенита реформа јавне управе.
Члан Удружења економиста РС "SWOT" Предраг Дудуковић каже да у овој години није било значајнијих помака у побољшању, односно растерећењу привредног амбијента и да је све остало на истом нивоу, који није задовољавајући. Он је нагласио да су растерећење привреде и доношење новог закона о раду главни изазови и за идућу годину.
- С обзиром на то да видимо да, за сада, нема сагласности социјалних партнера у вези са тим законом, то ће сигурно бити један од изазова. Наравно, изазов је и побољшање привредног амбијента и одговор на питање како довести стопу раста БДП-а на неколико процената, а не да се она своди на минус или раст до један одсто - казао је Дудуковић.
Економски аналитичар Горан Радивојац каже да су догађања у финансијском сектору обиљежила ову годину, превасходно ликвидација бијељинске Бобар банке, те увођење привремене управе у Банку Српске. Истиче да ће РС у идућој години бити изложена изазову одржавања финансијске стабилности читавог система. Казао је да је привреда у стагнацији и да забрињава то што нема јасних пројеката и јасних политика с циљем јачања било којег сектора.
Према пројекцијама Министарства финансија РС, наведеним у Економској политици за идућу годину, БДП РС на крају ове године требало би да износи 8,873 милијарде КМ и да има стопу раста у односу на прошлу годину од 1,4 одсто.
Јавни дуг према тим процјенама на крају 2015. године износиће 4,357 милијарди КМ, што чини 48,8 одсто БДП-а, док ће укупан дуг Српске, који поред јавног дуга обухвата и спољни дуг јавних предузећа и ИРБ РС, износити 5,351 милијарду марака, што је 60 одсто БДП-а.
Теже до кредита
Горан Радивојац каже да дешавања у финансијском систему имају директну рефлексију на привреду јер ће привредници теже долазити до кредита будући да је РС, након посртања двије банке, означена као ризично подручје за банкарски сектор.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
