Расте минус у трговини с комшијама
Бањалука - БиХ је лани повећала извоз и увоз из земаља чланица регионалне зоне слободне трговине, али је због много бржег раста увоза порастао спољнотрговински дефицит.
Подаци Спољнотрговинске коморе БиХ показују да је лани на тржиште обухваћено споразумом о CEFTA извезена роба вриједна 1,429 милијарди, што је за 0,91 одсто више у односу на 2014. годину. У исто вријеме увоз је достигао вриједност од 2,373 милијарде КМ и порастао за 5,39 одсто у поређењу са 2014. годином. То се знатно негативно одразило на спољнотрговински дефицит који је порастао за 5,9 одсто па је минус БиХ у трговини са регионалним партнерима износио 944,18 милиона КМ. Подручје CEFTA је друго најважније тржиште БиХ, одмах иза Европске уније, и прошлогодишњи пласман робе у земље које га чине имао је удио од 15,5 одсто у укупном извозу. Увоз из овог блока чинио је 15,4 одсто укупно импортоване робе.
БиХ је у 2015. повећала извоз само у Македонију и на Косово у односу на 2014. годину, док је увоз смањен само из Црне Горе. Србија је била најзначајнији увозно-извозни партнер из CEFTA региона са којом је лани остварено 78 одсто укупне размјене. Њена структура је, међутим, неповољна за БиХ јер је увоз више него дупло већи од извоза.
Директор Сектора за макроекономски систем у Спољнотрговинској комори БиХ Момир Тошић каже да разлоге повећања спољнотрговинског дефицита у размјени са CEFTA регионом треба тражити кроз раст увоза производа агроиндустријског и металног сектора уз истовремено смањење извоза.
- Проблем је што још извозимо полупроизводе. Вјерујем да бисмо уз финализацију могли освојити добар дио тржишта CEFTA региона - каже Тошић.
БиХ се суочава са још једним огромним проблемом осликаним у захтјеву Европске комисије за повратак на систем традиционалне трговине са Хрватском, која жели да поврати изгубљену доминантну позицију коју је имала на CEFTA тржишту прије уласка у Европску унију.
- Ако би се то догодило, европски произвођачи из агроиндустријског сектора би имали доминантну позицију на нашем тржишту, нарочито јер за њих још важи забрана извоза на руско тржиште, па би се сав вишак робе могао слити у БиХ чиме би наши произвођачи остали и без дијела домаћег тржишта који тренутно посједују - сматра Тошић и додаје да наши произвођачи тренутно, уз велики број проблема међу којима су можда и најважнији знатно нижи подстицаји од европских, тешко могу повећати конкурентност.
Увоз из земаља CEFTA региона (милиона КМ)
2015. 2014.
Србија 2.130 2.010
Црна Гора 62,09 80,26
Македонија 148,46 147,42
Албанија 11,98 7,15
Молдавија 1,82 1,72
УНМИК Косово 14,68 7,91
Извоз у земље CEFTA региона (милиона КМ)
2015. 2014.
Србија 816,11 849,85
Црна Гора 286,59 310,76
Македонија 125,16 103,31
Албанија 47,00 50,72
Молдавија 2,89 3,06
УНМИК Косово 150,92 124,16
Размјена са CEFTA регионом (милијарди КМ)
ИЗВОЗ 1,429
+ 0,91%
УВОЗ 2,373
+ 5,39%
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
