Раст проблематичних кредита забрињава
Бањалука - Банкарски систем БиХ и земаља у региону и даље карактеришу растући или већ велики проблематични кредити, мали раст кредита, ерозија капитала и минимална профитабилност.
У извјештају Свјетске банке "Југоисточна Европа: Редовни економски извјештај", који обухвата БиХ, Црну Гору, Србију, Македонију, Aлбанију и Косово, наводи се да високи нивои проблематичних кредита значе да је погоршан квалитет зајмова и да банке имају хроничне проблеме у вези са отписивањем проблематичних кредита.
- Пораст проблематичних кредита ограничио је апетит, као и способност банака да наставе са кредитирањем - истиче се у извјештају и додаје да слику додатно компликују крхки макроекономски услови и релативно скромни програми заштите финансијског сектора.
Наглашава се да цијелој регији још увијек пријете догађаји везани за еврозону.
- Повлачење депозита и замрзавање финансирања од стране матичних банака могло би да проузрокује проблеме за банке у страном власништву - наводи се у извјештају.
Додаје се да, и поред тога што су све земље западног Балкана посљедњих година започеле значајне реформе финансијског сектора, остаје још много посла.
Како би се покренуо раст кредита, Свјетска банка наводи да ће се морати смањити проблематични кредити помоћу мјера као што је уклањање законских, регулаторних и пореских сметњи за реструктурисање дуга.
Финансијским системима регије у великој мјери доминирају банке углавном из Aустрије, Француске, Италије, Грчке и Словеније.
Предсједник Секције за банкарски сектор у Удружењу економиста РС "СЊОТ" Марко Ђого каже да је ерозија капитала дијелом посљедица проблематичних кредита који воде обарању профитних стопа, због чега стране банке повлаче капитал који су пласирали у ове земље.
- То су повезана питања и Удружење је још 2010. године упозоравало на то да ће уз овакав пораст проблематичних кредита профитабилност банака доћи у питање прије или касније. То се може одлагати неколико година, али проблем неће бити ријешен - нагласио је Ђого.
Он је истакао да је пословна клима која је посебно лоша у БиХ утицала на то да стране банке више нису толико заинтересоване за ово тржиште.
- Добра ствар је једино што је домаћа штедња у посљедњих неколико година расла, па је надокнадила капитал који су повукле стране банке - рекао је Ђого и додао да у идућој години не очекује значајнији раст проблематичних кредита, осим у случају да се криза у еврозони отме контроли.
Неквалитетни кредити у укупним кредитима у БиХ на крају трећег квартала ове године износили су 12,7 одсто, док су на крају прошле години били 11,8 одсто.
Утицај еврозоне
У извјештају се наводи да су земље западног Балкана веома интегрисане са западном Европом путем трговине, рада и финансија, при чему су финансије најбржи преносилац проблема из еврозоне.
- Од укупног извоза земаља из региона на еврозону отпада око половине, а дознаке из еврозоне доприносе са просјечно десет одсто БДП-а. Међутим, шест земаља југоисточне Европе имају закасњелу реакцију трговине и дознака на неповољна кретања у еврозони - истиче се у извјештају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
