Раст индустријске производње у априлу 8,8 одсто

Агенције
Раст индустријске производње у априлу 8,8 одсто

Бањалука - Укупна вансезонска индустријска производња у априлу, у поређењу са мартом ове године, биљежи раст од 8,8 одсто, подаци су Републичког завода за статистику, преносе агенције.

Календарски прилагођена индустријска производња у априлу 2013. године, у односу на април прошле године, биљежи раст од 9,4 одсто.

На раст производње највише је утицало повећање производње прехрамбених производа, електричне енергије, готових металних производа, прерада дрвета, вађење руда метала, производња деривата нафте, производња коже и производа од коже.

Број запослених у индустрији у априлу, у односу на март 2013. године, већи је за 0,6 одсто.

Укупан број запослених у индустрији у периоду јануар-април ове године у поређењу са истим периодом прошле године мањи је за 0,1 одсто.

У производњи и снабдијевању електричном енергијом остварен је раст од 3,5 одсто, у вађењу руда и камена раст од 0,4 одсто, док је у прерађивачкој индустрији забиљежен пад броја запослених од 0,7 одсто.

Просјечна нето плата у априлу 798 КМ

Просјечна мјесечна нето плата у априлу износила је 798 КМ, а просјечна мјесечна бруто плата 1.316 КМ, саопштила је данас директор Републичког завода за статистику Радмила Чичковић.

Она је на конференцији за новинаре у Бањалуци рекла да је просјечна нето плата исплаћена у априлу, у односу на март, номинално мања за 0,2 одсто, а реално већа за 0,9 одсто.

Чичковићева је навела да је, у односу на просјечну нето плату у 2012. години, просјечна нето плата у априлу ове године номинално мања 2,4 одсто, а реално за 2,7 одсто.

- Највиша просјечна нето плата је у подручју финансијске дјелатности и дјелатности осигурања 1.274 КМ, најнижа у подручју дјелатности пружања смјештаја, припреме и послуживања хране, а хотелијерство и угоститељство 536 КМ - рекла је Чичковићева.

Она је навела да је у априлу, у односу на март, највећи номинални раст нето плате забиљежен у подручјима дјелатности пружања смјештаја, припреме и послуживања хране; хотелијерство и угоститељство за 5,4 одсто, пољопривреда, шумарство и риболов 3,3 одсто и прерађивачка индустрија 1,5 одсто.

Чичковићева је додала да је номинално нижа плата у подручјима остале услужне дјелатностиза 5,3 одсто, финансијске дјелатности и дјелатности осигурања за два одсто, грађевинарство за 1,5 одсто и дјелатности здравствене заштите и социјалног рада један одсто.

Обим робне размјене око 2,2 милијарде КМ

Спољнотрговинска размјена Републике Српске за четири мјесеца ове године износила је око 2,204 милијарде КМ, од чега се на извоз односи око 800 милиона КМ, а на увоз 1,405 милијарди КМ.

Проценат покривености увоза извозом у овом периоду био је 56,9 одсто, док је спољнотрговински дефицит износио око 606 милиона КМ, подаци су Републичког завода за статистику.

Извоз робе у односу на исти период претходне године повећан је за 8,2 одсто, док је увоз повећан за 1,8 одсто.

У периоду од јануара до априла највише се извозила електрична енергија - 9,8 одсто, а увозила нафта и уља добијена од битуменозних минерала - 27,6 одсто, као и лијекови - 3,1 одсто.

У погледу географске дистрибуције, највише се извозило у Италију - 121 милион КМ, односно 15,1 одсто од укупног извоза у том периоду, у Србију 115 милиона КМ, односно 14,4 одсто, Хрватску 12,3 одсто.

У истом периоду, највише се увозило из Русије - 28 одсто од укупно оствареног увоза у посматраном периоду, из Србије 15,5 одсто и Италије 9,7 одсто.

Највећу покривеност увоза извозом у периоду од јануара до априла ове године Република Српска остварила је са Црном Гором - 571,6 одсто, док је најмања покривеност остварена са Русијом 0,4 одсто.

У истом периоду највише се извозило у земље ЕУ - 470 милиона КМ, док се највише увозило из осталих земаља у развоју 547 милиона КМ.

У априлу дефлација од 1,1 одсто

У Републици Српској у априлу је забиљежена дефлација од 1,1 одсто, подаци су Републичког завода за статистику.

Директор Републичког завода за статистику Радмила Чичковић рекла је на конференцији за новинаре у Бањалуци да је годишња инфлација у априлу у односу на април прошле године износила 0,3 одсто.

- Највећи раст цијена од један одсто забиљежен је у одјељку намјештај и покућство, одјељак одјећа и обућа биљежи раст цијена од 0,8 одсто, док одјељак храна и безалкохолна пића биљежи раст цијена 0,3 одсто - рекла је Чичковићева.

Према њеним ријечима, храна биљежи раст 0,4 одсто и то повећање цијена забиљежено је код воћа - 3,8 одсто, поврћа 3,1 одсто, чоколаде 2,2 одсто, свињетине 1,2 одсто, замрзнутог лиснатог тијеста 1,1 одсто, кекса 0,8 одсто, свјеже и замрзнуте рибе 0,7 одсто.

Чичковићева каже да је на групу храна утицало и повећање цијена сосова, млијечних производа, пилетине и кухињске соли.

- Када је ријеч о групи безалкохолна пића, цијене су у просјеку остале непромијењене - додала је Чичковићева.

Она је рекла да су у одјељцима комуникације, образовање и ресторани и хотели цијене у просјеку остале исте.

Према њеним ријечима, у одјељку рекреација и култура забиљежен је пад цијена од 0,1 одсто.

- У одјељку здравство, остала добра и услуге забиљежен је пад цијена од 0,3 одсто одсто, док одјељак превоз биљежи пад цијена од 0,6 одсто - рекла је Чичковићева.

Она је додала да одјељак становање биљежи пад цијена од 10,3 одсто, због преласка обрачуна електричне енергије са зимске на љетну тарифу.

Када је ријеч о цијенама произвођача индустријских производа на домаћем тржишту у априлу, у односу на март, Чичковићева је рекла да су оне у просјеку ниже за 0,2 одсто.

Ове цијене у односу на април 2012. године више су за један одсто, док су у односу на децембар 2012. године у просјеку ниже за 0,3 одсто.

Чичковићева је рекла да су у априлу у односу на март цијене трајних производа за широку потрошњу у просјеку више за 0,6 одсто.

- Цијене капиталних прозвода у просјеку су ниже за 0,7 одсто, цијене интермедијарних производа и нетрајних производа за широку потрошњу за 0,2 одсто, док су цијене енергије у просјеку остале на истом нивоу - закључила је Чичковићева.

 



 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана