Радомир Божић: ЦБ не може да утиче на формирање камата

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" вицегувернер ЦББиХ Радомир Божић.

- Када је у питању оправданост повећавања каматних стопа којима су прибјегле поједине банке у БиХ, најприје треба разјаснити да ли су оне кршиле одредбе уговора или евентуално злоупотријебиле неинформисаност клијената. Aко се то на суду докаже, банке треба да сносе санкције за такво понашање - истакао је Божић. 

* ГЛAС: Колико износе просјечне камате у банкама у БиХ? Можете ли упоредити висине каматних стопа у БиХ са земљама у окружењу и има ли основа за њихово снижавање код нас?

БОЖИЋ: Иако је у посљедње вријеме забиљежен благи раст каматних стопа, посматрано регионално, БиХ не спада у категорију земаља са изразито високим просјечним каматним стопама. Оне на дугорочне кредите становништву износе 10,22 одсто, у привреди осам одсто, на краткорочне кредите становништву 10,64 одсто, а у привреди 8,82 одсто. Просјечне каматне стопе комерцијалних банака у Хрватској су 10,97 одсто, а у Србији 12,84 одсто на годишњем нивоу. Формирање каматних стопа у БиХ је питање пословне политике банака. Простор за снижавање каматних стопа постоји у мјери у којој банке у БиХ могу да смање пасивне каматне стопе, као цијену прибављања својих извора, са једне стране, као и у мјери у којој оне могу ревидирати процјену ризика својих пласмана, укључујући и ризик земље, са друге стране.

* ГЛAС: Неке банке су кажњене јер су неосновано подизале камате. Има ли ЦБ механизме да утиче на формирање каматних стопа у банкама?

БОЖИЋ: Медији су у посљедње вријеме посветили доста пажње оправданости повећања каматних стопа којем су прибјегле неке од банака у БиХ, као и судским епилозима таквих потеза. Додатна обавеза банке требало би да буде да на најједноставнији начин појасни клијенту уговор и да прецизно наведе ефективну каматну стопу и услове евентуалне корекције каматне стопе, како би клијент знао у какав аранжман улази. Треба разјаснити да ли су поједине банке кршиле одредбе уговора или евентуално злоупотријебиле неинформисаност клијената, те да ли је то доказано. Aко се то на суду докаже, неспорно је да банке треба да сносе санкције. Међутим, то не значи да банке унапријед треба проглашавати кривима. ЦББиХ тренутно нема механизме да утиче на формирање каматних стопа у банкама. Сматрамо да у стварању истинског тржишног амбијента у финансијском сектору треба да буде омогућено слободно формирање каматних стопа.  

* ГЛAС: Како се финансијска криза одразила на пословање ЦББиХ?

БОЖИЋ: У настојању да се ублаже посљедице глобалне кризе, ЦББиХ је користила једини класични инструмент монетарне политике који јој је на располагању - обавезну резерву. Примарни циљ је био да се одржи монетарна стабилност и ликвидност банкарског сектора. У том контексту ЦБ је обезбиједила уношење довољне количине ефективе евра, тако да су комерцијалне банке у потпуности удовољиле захтјевима својих штедиша. Монетарна стабилност је одржана јер је досљедно спровођен модел валутног одбора, који подразумијева потпуно покриће конвертибилне марке девизним резервама, те стабилност и везаност КМ за евро. ЦБ је до сада три пута смањивала стопу и основицу обавезне резерве са циљем да ослободи дио средстава које би комерцијалне банке могле да употријебе за одржавање сопствене ликвидности и оживљавање кредитне активности. Нажалост, ефекти овакве мјере су били релативно ограниченог домета. Банке су смањиле кредитне активности, што додатно погоршава стање у реалном сектору.

* ГЛAС: Да ли је очувана монетарна стабилност БиХ и каква су Ваша очекивања за сљедећу годину?

БОЖИЋ: Иако релевантни ауторитети, као што су Међународни монетарни фонд  и Европска банка за обнову и развој (EBRD), процјењују да је започео постепени опоравак глобалне економије, након што су кључне свјетске економије у посљедњем кварталу оствариле излазак из рецесије, очекивања за идућу годину нису сувише оптимистична. Процјењује се да ће тај опоравак бити релативно спор, те да ће се остварити ниске стопе раста, и то у односу на значајан пад у 2009. години. Тако, на примјер, EBRD процјењује да би очекивана стопа економског раста у 2010. години у БиХ могла износити 0,8 одсто, у земљама југоисточне Европе 0,7 одсто, а у земљама у транзицији 2,5 одсто.

Aранжман са ММФ-ом

* ГЛAС: Како оцјењујете пролонгирање исплате друге транше за БиХ из аранжмана са ММФ-ом?

БОЖИЋ: Пролонгирање исплате друге транше стенд-бај аранжмана је јасна порука ове институције да се преузете обавезе прихваћене кроз писмо намјере морају испунити. Изостајање друге транше ће сасвим сигурно погодити буџете који су на та средства рачунали, а посебно забрињава чињеница да ће упоредо са кашњењем средстава из овог аранжмана каснити и друга, релативно повољна средства подршке БиХ, прије свега од стране Свјетске банке. Према томе, овакав развој догађаја није повољан и он сасвим сигурно угрожава могућност буџета да изврше обавезе по утврђеном ребалансу за 2009. годину, као и у 2010. години.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.